Poljoprivreda i fondovi Evropske unije - IPA finansijska podrška I. DEO

Šta je to IPA?

Instrument finansijske podrške zamljama članicama kandidatkinjama    (kao mi dobile status kandidata) i onim zemljama koje žele da dosegnu taj nivo, odnosno status. Sredstva su bespovratna. Sam pristup za dobijanje te finansijske podrške je kompleksan, zahteva prepoznavanje proioriteta , apliciranje, izradu projekata, odlično poznavanje lokalnih propisa, propisa EU, poznavanje funkcionisanja PMC( project management cycle), logičkih okvira, prepoznavanje instumenata za implementiranje... 

Ono što je posebno važno za poljoprivredu jeste : IPARD - (V) komponenta IPA fondova. 

IPARD program je prvenstveno namenjen za spovođenje 3 strateška  prioriteta/cilja:

prioritet 1. Poboljšanje tržišnih efekata,
prioritet 2. Pripremne radnje za sprovođenje poljoprivrednih mera i mera zaštite sredine i lokalnih strategija razvoja,
prioritet 3. Razvoj ruralne ekonomije

Ovde treba ubaciti jednu vrlo bitnu stvar, a to je da se ostvarivanjem ova 3 strateška cilja teži od zemalja da se potpuno prilagode zajedničkoj agrarnoj politici EU, a onda to samo po sebi znači i samostalnost  pri upravljanju zajedničkim fondovima.

Treba imati u vidu da će dinamika oko pripreme za korišćenje sredstava Ministarstva poljoprivrede  igrati krucijalnu ulogu. Od njih i još par institucija će značiti, da li ćemo ići željenim pravcem.

Za razliku od nekih državnih fondova usmerenih ka poljoprivredi koji kod nas egzistiraju, ovde je situacija različita. Krug potencijalnih korisnika je znatno uži.

Najprostije rečeno : ZA SREDSTVA SE MOGU JAVLJATI u okviru
 Prioriteta 1 - za sprovođenje mere 101, poljoprivredna porodična gazdinstva, dok će u sklopu mere 103. mikro privredna društva i preduzetnici
u sklopu .Prioriteta 2:   Lokalne akcione grupe (NGO-nevladin sektor)  i
 u okviru Prioriteta3. - 301. jedinice lokalne samouprave 303. privredna društva, zadruge, udruženja..dakle, pravna lica.

Sada malo statistike. U Srbiji živi oko 40% stanovništva u ruralnim/seoskim krajevima, dok je procenat na nivou EU oko 63%. Srbija je ove godine rebalansnom izdejstvovala povećanje iz budžeta za poljoprivredu sa 2,45% na 4%, za razliku od EU gde u budžetskoj strukturi otpada 50% na agrar. O nezaposlenosti, koja generiše socijalno raslojavanje, i koja predstavlja opasnost i korak ka  urušavanju fonda obaveznog osiguranja, samim tim i nenormalno visokih izdataka za penzije i plate (javna potrošnja) kao broker, samo mogu konstatovati sledeće, da je ovakav sistem neodrživ, da finansiramo plate i penzije iz prihoda koji nemaju realno pokriće, da na jednog penzionera dolazi 1,25 radnika, što će činiti čitav finansijski sistem neupotrebljivim. O tome ću posebno napisati jedan tekst.

Mnogo toga se govori o EU, nekada u negativnom, nekad i u pozitivnom svetlu. Naša poljoprivreda je strateški bitan segment privrede, baš iz tih razloga, treba napomenuti sledeće : NAMA EU treba, da se organizujemo, poboljšamo izvozne bilanse, povećamo konkurentnost poljoprivrede kao privredne grane, ali i pojačamo šanse da dobijemo veoma važnu finansijsku injekciju. Zato treba svu pažnju usmeriti na te mogućnosti koje nam ova, pre svega ekonomska unija pruža.  U nekom od sledećih tekstova potrudiću se da detaljnije objasnim koji su koraci neophodni za privlačenje sredstava iz tzv. pretpristupnih fondova. Pored ovih, postoje i još 2: strukturni i kohezijski koji nas čekaju kako se budemo približavali ka krajnjem cilju: ULAZAK U EU. Neko će možda reći : PA, mi nikada nećemo ući u EU! Možda je i to tačno, ali baš zato ne bi trebalo da se obaziremo na to, nego da radimo kao da sutra postajemo punopravni član. Zbog čega, neko će pitati? Zbog nas samih. Pokušaću da pojednostavim kroz par primera: Ovo je teks o tome zašto IPA? Šta će nama ? Kome služi ?

Obratimo sada pažnju na sledeće : SRBIJA IZVOZI U EU, mnogo više nego što uvozi i noseći proizvodi su soja, šećer, znači ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa EU, međutim kakva je situacija sa drugim proizvodima ? Nije sjajna, pre svega iamjući u vidu da samo 6 klanica u Srbiji ispunjava stroge zahteve EU, za izvoz klaničnih proizvoda, dakleproblem je ovde standardizacija.  Živa goveda, uglavnom krave, i sveže svinjsko i živinsko meso ne mogu se izvoziti na teritoriju zemalja članica EU. Razlog su zamerke u pogledu zdravlja životinja u Srbiji. Smatraju iz EU, da situacija u tom pogledu nije dovoljno dobra da bi proizvodi mogli da se izvoze u EU. Međutim i sama EU ima problem sa recimo farmama svinja, koje će morati zameniti od 01.01.2013. metalne obore - drvenim. Kada su u pitanju proizvodi organskog porekla, situacija je dramatično različita i Srbija se može pohvaliti malinama, koje koliko se sećam u svoje vreme država bagatelisala, pa je onda ''primoravala'', da se malinari ophode na krajnje neracionalan načim prema ovom važnom izvoznom artiklu. Dakle, treba nam strategija poljoprivrednog razvoja, ali i strategija lokalnog poljoprivrednog razvoja koja bi bila kompatibilna sa zajedničkom agrarnom politikom EU. Pored gore navedenog tu je i čitav niz drugih, rekao bih beskonačnih razloga:''Zašto da stremimo EU kada su srpski agrar i selo u pitanju'' :

1. Mi treba da budemo konkurentniji, a možemo i moramo,

2. U EU ulazi naša roba, ali bez carina, da ne bi sutra uklanjanje carinskih barijera prema EU koje postoje,ugrozilo paore,  moramo se prilagođavati ,

3.cela priča oko spoljonotrgovinskog deficita, računa plaćanja i ostalih makroekonomskih stvari,

4.Samo kroz IPA fondove možemo nadomestiti prazan hod, nastao lošim budžetskim planiranjem i nedostatkom budžetskih sredstava,

5. To će doprineti obnavljanju poljoprivredne mehanizacije i uvođenju novih tehnologija,

6. To će promeniti životnu filozofiju ljudi na selu kada je u pitanju vrednovanje rada,

7. Obezbediće kvalitetniji život na selu,

8. Učiniće naše mesne prerađevine poznatijim i prihvatljivijim ogromnom tržištu EU,

9. Podstaći će mnogobrojna interesovanja za ulaganja u sve sektore ove oblasti,

10. Učiniće poljoprivredu efikasnijom i efektivnijom kada su u pitanju prihodi i prinosi,

.......

Mnogo razloga. Moramo se boriti svim dozvoljenim načinima. Da li ćemo   Ući ili NE u tu EU, posle godina u kojima bi radili kao da samo što nismo ušli, više neće biti ni bitno... mogu oni posle da nas i ne prime, ali će naša poljoprivreda tada stati na noge i nositi se sa agrarom razvijenijih zemalja.

Sledeći tekst na temu agrara, biće posebno usmeren ka objašnjenju komponenata IPA fondova.

HVALA