уторак, 30. август 2016.

''Online kafa'' sa Đukom


Vladimir Đukanović, član Predsedništva SNS,
narodni poslanik, autor emisija ''Kafa sa Đukom'',
 ''Dobro jutro sa Đukom''
Bez dlake na jeziku u skupštinskoj Sali, u emisiji koju vodi, u Srpskoj naprednoj stranci.. redovno i bez kompromisa i hvalospeva o stranačkim kolegama, bez kompromisa u žestokoj   verbalnoj borbi protiv lažima opsednutih kvazi opozicionara..Teško je rečima opisati Vladimira Đukanovića. Iskren u politici i u navijanju za Zvezdu. 
Gnuša se parodije, smatra da joj mesto nije u politici. Nedavno je napisao i 
objavio fantastičan tekst koji se bavi zloupotrebamadruštvenih mreža u političke svrhe. Između Vladimira i mene postoje neverovatne sličnosti. Ipak oko parodije, mišljenja nam se razilaze. Npr. pre izvesnog vremena naš premijer je ugostio zvaničnike jedne strane države. Ja ‘’nakačim’’ fotke sa prijema, na kojima premijer Vučić zajedno sa preslatkim devojčicama i dečacima odevenim  u narodnu nošnju dočekuju ino zvaničnike, uz simbole srpske tradicije – pogaču i so. Šta se dešava? U inbox mi nakon te fotografije  pristižu poruke #BanozioPederu sa jasnim aluzijama na čuveno #VucicuPederu…razmišljam ja tako..dođem vam ja i do zaključka..čekajte bre, znamo se.. imao sam više devojaka od svih vas optužitelja zajedno, prema muškarcima nikada nisam imao afinitete što je opštepoznato u Nišu, a za vas optužitelje više nisam siguran …ne vele naši stari džaba : Napad je najbolja odbrana.. dakle, ostaje sumnja da optužitelji koji mnogo ‘’viču’’ Banozio pederu ne kriju možda neke tamne detalje njihovih ličnosti..

Elem, prodiskutovao sam sa Đukom o nekim temama. Mislim da će svima biti jako interesantni njegovi odgovori.

      Primetio sam da si jedan od retkih poslanika koji poseduje personalni blog koji priznaću vrlo rado čitam. Da li ih plaše te stvari, da li su nevešti u pisanju, ili nešto sasvim deseto..?

Da budem iskren, mislim da je u pitanju nedovoljno poznavanje novih sredstava komunikacije sa gradjanima. Svakako, ima i toga da nije svako vičan pisanju, odnosno, ne možete od svakog očekivati da je dovoljno kadar da napiše tekst. Pisanje zahteva mnogo toga. Najpre da ono što je srž sažmete u nekoliko rečenica, a da to bude zanimljivo narodu. Da je svako za to sposoban, svi bi bili novinari. Kako god, blog je odlična stvar, jer tu ste sami sebi urednik i uvek možete makar jednom delu javnosti da date na uvid šta radite, kakvi su vam stavovi, da demantujete određene laži, itd.

      Definitivno si najnapadaniji narodni poslanik Srpske napredne stranke u dnevnoj štampi, kome pripisuješ zasluge za to ?

Ne znam da li je to baš zaista tako, ali definitivno je da kod određenog dela javnosti izazivam negativna osećanja, jer nisam sklon kompromisima po pitanju nacionalne ideje. Meni su moja otadžbina I porodica na prvom mestu I po tom pitanju kompromisa nema. Zato i smetam ovoj Soroš eliti, jer njima propagiranje nacionalnih I tradicionalnih vrednosti zvuči anahrono. Da budem iskren, vrlo sam ponosan kada me oni napadaju. To je najbolji znak da sam nešto dobro uradio I dođe mi kao odlikovanje.

     Koliko ti prisustvo i aktivnosti na društvenim mrežama pomažu u odbrani od neosnovanih napada?

Dosta mi pomaže, jer imam mogućnost da demantujem gluposti i laži koje se o meni fabrikuju. Nisam sklon da ćutim i da preko izrečenih laži pređem tek tako. Neretko dobijam savete od prijatelja I članova porodice da se manem demantija, ali uvek imam u glavi da ako nešto ne demantujem da će kod naroda se ta laž o meni usvojiti. Znate, meni možete da pripišete da sam ružan, debeo, plahovit, živčan, da mi pišete da sam moler, mada sam to ja smislio na svoj račun, da mi cenite nivo obrazovanja, mada sam sa svakim spreman da se u tome merimo, ali nikada neću dozvoliti da mi neko pripiše da sam nešto ukrao. To je najgora moguća uvreda I na taj način ne dozvoljavam da mi bilo ko kalja obraz. Za tu uvredu, kao I kada bi mi neko na porodicu krenuo, spreman sam I da se potučem. Obraz je iznad svega.

        U tvojim nastupima, kako za skupštinskom govornicom, tako i u emisiji koju vodiš primećuje se duh profesionalizma, i iskrenost koja je davno izgubljena vrednost u politici. Možda je takav pristup poguban u današnje vreme ?

U mojim emisijama se trudim da budem što otvoreniji. Da primam udarce, ali I da ih zadajem. Moja emisija je koncipirana da ja namećem svoj stav I kod mene nema foliranja sa pričom o tzv.nezavisnom novinarstvu. Svi znaju čiji sam poslanik, a ko smatra da ono što ja pričam nije uredu, neka povede polemiku samnom, neće biti problema. Oni koji bi da vređaju I koji bi da zagovaraju bilo kakve secesionističke ideje u mojoj emisiji nisu dobrodošli I takvima ne dozvoljavam da u njoj učestvuju.

      Šta bi ti predložio kolegama poslanicima, kako i na koji način da se u najvišem domu bore za sredine iz kojih potiču?

Tako što će konstantno u vidu pisanog obraćanja, odnosno poslaničkog pitanja, slati dopise nadležnim ministarstvima u kojima će izlagati probleme iz njihove sredine, a koje bi Vlada u skladu sa njenim nadležnostima mogla da reši. To je vid pritiska koji poslanici mogu da izvrše na resorna ministarstva.

    Marketinški stručnjaci ocenjuju kampanju #MojaSrbija jednom od najuspešnijih u Srbiji, tvoje viđenje?

Mogu da se složim sa tim da je ona zaista bila odlična. Generalno, problem naše omladine je taj što vrlo slabo poznaje svoju zemlju. Mislim da je akcija fenomenalna I dajem joj punu podršku.

    Baš zbog toga što se vraća poverenje stranaca u Srbiju, rast turističke tražnje i potrošnje, ne čini li ti se da pojedine organizacije svojim tendencioznim delovanjem mogu uticati i na to da se Srbija ponovo vrati u period 2009, 10 ?

Da, svakako da mogu i mislim da im je to cilj. Ako vi stalno ogovarate sopstvenu zemlju po inostranstvu kako u njoj vlada diktatura, pa ko će onda doći da poseti takvu zemlju. Dok je Soroš elita vladala Srbijom, šta smo nudili strancima? Splavove, hedonizam, provod, priču o lakim devojkama I sl. To je bila ponuda za Srbiju. Niko nije ponudio naše planine, sela, manastire, rimska nalazišta. Srbija je zemlja koja je druga na svetu po broju rimskih lokaliteta. Ko se potrudio da na osnovu toga privuče turiste? Srbija je zemlja u kojoj se nalazi jedan od najstarijih sakralnih objekata kao što je Studenica. Da li je to neko pokušao da objasni strancima? Vidim da se stvari sada značajno pomeraju i raduje me to.

     Ne znam da li si znao da Niš beleži nikada bolje rezultate u turizmu..

Vala I zaslužio je. U Nišu gde god da zakopate ašov naćićete nešto iz rimskog perioda. Van pameti je da turizam nije ranije živnuo u Nišu. Grad koji se nalazi na putu ka Grčkoj I Bugarskoj, bukvalno na raskrsnici civilizacija, nije imao turizam. Van pameti.

      Koje su ti prve asocijacije kada ti neko u razgovoru pomene Niš, a da nisu vezane za politiku?

 Na Radnički Iz Niša i sjajne asove koje je taj klub kroz istoriju dao srpskom fudbalu.

    Obojica navijamo za Zvezdu. Srpski klupski fudbal je u teškoj krizi. Ima li nade, rešenja ?

Samo ukoliko dođe do privatizacije. Sve ostalo je laganje i zavaravanje.

      Poruka mojim sugrađanima, najdražim Nišlijama.. 

Živnuće jug. Bez njega se ne može.


Vladimiru Đukanoviću dugujemo jedno veliko hvala (moje kolege i ja, nas četvorica, jedan trenutno radi kao advokat, jedan uspešno završio Pravosudnu akademiju-uskoro sudija, jedan pravnik u Naisusu, moja malenkost trenutno zaposlena kao pravnik u Upravi za finansije). Prvo tv gostovanje po stupanju na dužnost tadašnjeg ministra Selakovića (2012.god.)bilo je u Đukinoj emisiji. Na samom kraju emisije Đuka  na našu molbu postalja  pitanje ministru pravde o iznosu upisnine u imenik AKS. Ta emisija je ustalasala javnost I pitanje je dobilo od tog trenutka na značaju. Javili su se i online portali, tv Prva koja ubrzo pravi prilog, zatim  jedan po jedan pravnik.. nakupilo nas se više stotina u toj borbi. Ustavni sud Srbije je pokrenuo postupak i utvrđena je diskriminacija. Nakon toga, AKS donosi novu Odluku, upisnina je smanjena sa 5000 na 4000 evra. Diskriminacija je i  dalje na snazi. Podsetimo se višemesečne obustave rada advokata 2 godine kasnije (2014.god.). Isti ti koji su počinili diskriminaciju u jednom slučaju, u drugom su tvrdili da su diskriminisani.

уторак, 23. август 2016.

SVADBA VEKA - INTERNET SENZACIJA

Lepi Dule i Alisa

Dok se bura koju su izazivali Dušan i Alisa na internetu ‘’SVADBOM VEKA’’ još ne stišava usled brojnih net komentara, što onih okej, što malicioznih, 
i dok gosti na venčanje 
sa nestrpljenjem iščekaju taj famozni 3.septembar, i dok pripreme mladenaca verovatno teku u najveće... da se i ja uključim u viral  o tom startap braku. 

Zašto start up ?

Brak je pre svega pravna institucija. Posledično pogađa imovinske interese pojedinaca mlade/mladoženje. Živimo u doba materijalnog. Oni koji negiraju ovo, verovatno žive u paralelnom univerzumu. 
Pravilo event management-a ''ako nije veliki, događaj kao da se nije ni dogodio''.



Dr Becko, otac Dušana Ilića, čovek
sa preko 500  rock ploča u privatnoj kolekciji
Dušan Ilić moj (naš) školski iz generacije ’76 Stevan Sremac u Nišu, menadžer sa kontaktima u telefonu brojnih dama, alijas Lepi Dule, je gradsko, niško dete. To mu daje startnu prednost u stvarima kojima  se bavi u odnosu na druge. Beckov sin. Dakle, sin pasioniranog ljubitelja ROCK-a. Šta o Lepom Duletu  još da kažem.. Šoumen pravi, šarmer, kreativan, lucidan, vrhunski organizator, verovatno jedina osoba koja je u stanju da pomiri sve niške naizgled neusaglašene  temperamente i da ujedini nespojivo. Za njega ne postoji generacijski jaz. Sa svima taj ume. Malo je onih koji znaju da Lepi Dule nije odrastao na folkerima, bio i u predgrupi nekoj, da su bitovi obeležili njegovo detinjstvo, da je otvorio svojevremeno Kramelu i da tu priča doživljava neočekivani obrt. Zaključak koji ga navodi na obrt - Na trošak ljude teraju samo narodnjaci. Narod traži, i Lepi Dule rešio da im to priušti. Neopterećen predsrasudama, svestan današnjeg trenutka, njegovo  SUDBONOSNO DA nije samo puka formalnost već opšta prilika za dobar biznis koju je prepoznao, u to sam siguran. Kao event manager u wedding planiranju  otišao je korak dalje.  Po prirodi posla on jednostavno  mora tako. Recimo, ja sam dugo iz ‘’drugog’’ plana u marketing menadžmentu. Moj zadatak je bio da se bavim drugim segmentima, a i u različitoj sam industriji. Tekstovi na 2 korporativna bloga za koje pišem razlikuju se od stila na koji vam se obraćam na personalnom blogu, i na društvenim mrežama. Različite su i tematike. Moj zadatak je stvaranje uslova za reklamiranje drugih,. Sebe nikada nisam umeo da izreklamiram, da ‘’prodam’’, ‘’unovčim’’. Kada za to dođe vreme, o tome će se drugi starati.Podela poslova. Ko zna koliko je ljudi pročitalo autpute pojedinih istraživanja, a da nisu imali pojma o tome da moj potpis stoji iza toga. Međutim, osoba poput Lepog Duleta jednostavno mora  sa takvim pristupom pred ljude, čak i kada je reč o organizaciji za njega sudbonosnog događaja.



NEKOLIKO  reči o onome što prethodi i  samom događaju zakazanom za 3.septembar
Mladencima sigurno ništa  nije promakao

Mladenci koji misle na svaki detalj


VRHUNSKO  PLANIRANJE
3 stejdža, 9 bendova, 30 muzičara.. sve pobrojano garantuje posebno iskustvo zvanicama.
Leptir mašna - Alisa
Vodilo se prilikom planiranja kampanje  računa o svakom detalju
Fotografije prelepe, raznolike, digitalizacija događaja, ček liste, pozivnice, pretpostavljam i mnoge naizgled sporedne stvari.
Impozantan broj gostiju
SM advertajzing ( moja zamerka se odnosi na nedovoljno korišćenje webtech revolucije), fb fan pejdž, sajt nakićen onako u Duletovom stilu, sa nekoliko inspirativnih i kontroverznih par rečenica o ,,spoju veka'' za ,,događaj veka''.
Još gosti nisu počeli da pristužu. Sama najava je izazvala buru reakcija. Negativnih i pozitivnih. Čuveno niško ‘’’Bem ti j… ako niko ne zna’’je izdominiralo. Metaforički, naravno.

Možda Lepi Dule nije bio svestan mogućih razmera njegove odluke da kaže iskreno ‘’DA’’i da to upriliči takvim spektaklom, ali da nije želeo pažnju i određene efekte u to čisto sumnjam. Svestan je itekako Lepi Dule domašaja njegove ludokamenačke manifestacije I njenih efekata.
Ne ulazeći dublje u motive dva najznačajnija aktera SVADBE VEKA, iz SVADBE VEKA kao razloge potpomognute komunikacionim miksom vidim finansijske efekte tog glamuroznog događaja.

Lepi Dule je najbolji primer kako šljaka na delu fund raising. Pokrovitelja manifestacije koliko vam srce ište. Inače, u wedding industriji je pravilo da se mogućnost involviranja sponzora event-a isključuje. SVADBA VEKA je totalno suprotan primer. Troškovi kojima neće biti izloženi mladenci, a mogu predstavljati značajan izdatak, Lepi Dule ‘’duguje’’ teško stečenoj reputaciji. Ne manje bitna stavka je broj zvanica. 600. Taj podatak će omogućiti razvoj startap institucije. Zvanice će investirati u mladi bračni par, a zauzvrat će dobiti minimum, za niške prilike – neprevaziđeno korisničko  iskustvo.

Značaj koji predstavlja korisničko iskustvo u ivent menadžmentu je najbitnija stavka, i za to će se, nema sumnje, Dušan i Alisa maksimalno pobrinuti.

INTERNACIONALIZACIJA SVADBE VEKA I DIJASPORA

Više pregleda na Youtube-u od Cece,
 Peđa Medenica

Sada zamislimo klipove posle SVADBE VEKA na YT kanalu. Bolje reći broj poseta.  Činjenica da će u Alisinu i Duletovu čast zvanice uveseljavati jedan Peđa Medenica čiji je spot na YT pregledan 36.200.000 puta dovoljno govori sama za sebe. Livestreaming, dobar deo gostiju će uživati u tome da ih drugi voajerišu. Naročito tu mislim na najratobornije kritičare na društvenim mrežama koji neće oči skidati sa livestreaming-a. Radoznalost će doživeti VRHUNAC. A, mogu misliti šta će se dogoditi sa Srbima u regionu i šire. 

Pre par dana čitamo dnevnu štampu drug i ja, i tek najednom obrati se on meni čudnim glasom  dižući novinu u vis, otvorena stranica na kojoj sijaju Dušan i Alisa, sa retoričkim pitanjem :,, Šta će tek biti ako se razvedu?''

Odgovor na ovo pitanje dao je Dule u pojašnjenju ustalasalih internet strasti  za jedan dnevni list, a ja ću sada pokušati da parafraziram : ,, za one koji su nam poželeli razvod - 6 stejdževa, 1200 gostiju, 18 bendova, 60 muzičara.. dakle, najava RAZVODA VEKA!? Prepustimo godinama pred nama da nam daju odgovor na to..''

Sve u svemu, prijatelju Dušanu Iliću i njegovoj životnoj saputnici želim sve najlepše. Duletu moram iskreno čestitati na obećanju datom pred generacijom ’76 na dvadeset godina mature. Obraćajući se lično Vidi, našoj nekadašnjoj divnoj profesorki srpskog jezika pred svima Dule je obećao da će stati na LUDI KAMEN. Dakle, čovek koji drži do obećanja je čovek. Od srca novopečenom dvojcu želim i da im se iz zajedničke ljubavi pridruži još, za početak dovoljno – jedna mala osoba. Da im brak bude buran, prepun događaja, mnogo zajedničkih uspeha, i da se njihov startap projekat pretvori u jedan blue chip brak.

Na samom kraju šta bih poručio nepopravljivim komentatorima? Manje uvreda, biće bolje, gledanjac u sopstveni  tanjir, nikako tuđ.. a što se SVADBE VEKA tiče, najtoplija preporuka, naročito ako studirate ili se bavite marketingom ili menadžmentom odgledajte  prenos SVADBE VEKA, naučićete nešto .. sigurno!


 TV PINK SE JOŠ UVEK NIJE UKLJUČIO U SVADBU VEKA ?

BURME SA STILOM

среда, 17. август 2016.

Prof.dr dj Banozio




O svom  internet niku Banozio pisao sam na svom fejsbuku nakon brojnih četova radoznalosti mojih fb frendova  u nekoliko navrata  . Banozio  je nastao u čuvenoj niškoj piceriji 3M. 





Prozva me Milan Mitrović tada tako, i to mi ostade. U zadnje vreme dodatno interesovanje izazivaju prefiksi ’’profesor’’ , ’’doktor’’ , ’’didžej’’. Lepo ukomponovano sve to zajedno daje briljantno prof.dr didžej Banozio.

Kako je sve veći broj korisnika društvenih mreža, tako je rasla i znatiželja mojih pratilaca sa kojima se ne poznajem  u ril lajfu  oko tog famoznog profesor dr dižej. Na društvenim mrežama je izvitoperena realnost, te u tom smislu reših da si dodam i REALNI (STVARNI). 
I nik su mi prekrstili, odnosno prekrstio ga je advokat Srđan Aleksić, pa sam po potrebi - Barozo.













Otkuda  to profesor?













Pre nekoliko godina bio sam na jednom jako posećenom skupu, kome su prisustvovali brojni uvaženi pravnici, što praktičari, što teoretičari. Teme skupa (agenda) da me ubijete ne mogu da se setim (iskreno bilo je jako dosadno sve do trenutka interakcije). Polemika je bila o nekoj sasvim trivijalnoj stvari, i što bi mi pravnici, ili što bi političari rekli usledila je jako žustra i bučna rasprava. Kako se umalo nisam lagano uspavao  da bih prekratio vreme ’’uleteo’’ sam u raspravu, i verovatno sam ponešto pametno  rekao čim je to izazvalo interesovanje gostiju. Na kraju je bio neki koktel, i tako se ubeđujemo kolega, koleginica i ja kojim putem najbrže da zbrišemo.. u tom trenutku prilazi mi jedna mlada pravnica, i pita : ,,profesore, rado bih Vam postavila pitanje u vezi pređašnje diskusije, smatram da ste bili jako ubedljivi’’... i  tada ja njoj počnem da objašnjavam da nisam profesor, itd, itd.. zatim u povratku, koleginica i kolega me kičme od zezanja.. profesore Banozio, profesore Banozio.. i tako do u nedogled.

Sledeća situacija dešava se u čuvenom niškom kafiću. Otprilike nedelju dana posle famoznog skupa.. dolazim na poziv prijatelja na čuveno ,, espreso u dužoj sa dve kesice šećera i koka-kola’’, i upadam u sred rasprave oko nekog sasvim tričavog problema oko nekog podneska. Čujem ja o čemu se radi, i da skratim malo tu ispraznu pričicu : Čoveče, presaviješ tabak, lepo pošalješ preporučeno  Poštom i adresiraš na organ koji treba to da primi’’... kad u tom trenutku tajac. Najednom moj prijatelj ustade i reče : Koji si ti PROFESOR, jbt!

Malo kasnije na moje zaprepašćenje saznajem da su na tu temu čak alarmirani brojni profesori, vajni teoretičari, i da je to problem koji je bio maltene nerešiv..




Otkuda to  doktor?

Ispred Privrednog suda u Nišu.. neka sporna situacija oko potraživanja.. pravilo je trogodišnji rok zastarelosti za ugovore iz privrede. Naiđem na kolegu, na blic pada dogovor da odemo u obližnji ,,advokatski’’ kafić u blizini u to vreme zgrade Opštinskog suda (sada Osnovni sud u Nišu), on je imao zakazano ročište zamolio me da mu pravim društvo, ročište je trajalo samo nekoliko minuta, i pred ulaz u Privredni sud on mi priča o firmi za koju radi kako će da puknu, neka velika kinta je u pitanju, ,,kolje’’ ih trogodišnji rok zastarelosti, ispriča mi on o kojoj vrsti potraživanja je reč , ja rekoh pa juče sam pročitao u Biltenu sudske prakse stav građanskog odeljenja da je reč o opštem zastarnom roku (10 godina) koji se ima primeniti na tvoj slučaj i on se toliko obradovao i od tada kada god me vidi, samo doktore, doktore..



A, Didžej (dj) ?

Priča kreće negde na prelazu 2009/10. Pozovem nekolicinu prijatelja, pa počnem da ih molim da se učlane u SNS, da ovo više nema smisla šta radi niški DS, nema ni logike.. oni, aj’ da mi učine, i tako krene, jedan, po jedan, zatim njihovi prijatelji, prijatelji njihovih prijatelja, i tako doguram ja do cifre od 200 potpisanih pristupnica za SNS i to uglavnom ljudi sa Medijane do 2011. godine. Naravno, dešavanja koja su usledila su ih razočarala. Većini tih ljudi gubi se svaki stranački trag. Nestali su iz baze ili nikada nisu bili evidentirani kao naši članovi. Jedan deo njih koji jeste bio u bazi kasnije nikada nije  bio pozvan na neki od sastanaka, na neku stranačku akciju, ili na bilo koji drugi način uključen u stranački rad. Onda ja čujem na stranačkom sastanku (ako se ne varam bila je 2013ta ) – ,,Nemamo kadrove u Nišu.’’ Mislim se šta bre baronišete, 400 ljudi sam vam doveo ( otprilike toliko do sredine 2013.godine ) da pokidaju stvari. Iz svih profesija. Plus, što su dobri ljudi, uvaženi u svojim sredinama. Nego, nema veze, i to sam prećutao. 
Šta je bilo sa popunjenim i predatim pristupnicama, zaista ne znam. Naravno koliko nisam ništa znao ilustracije radi da demonstriram kroz 2012.godinu kada me pita stranački ,,kolega’’ : Branko tebe nema u bazi. 
,,Nisi član SNS?''

Ja odgovorim : Nisam!

Onda on meni zagonetno : Jaooo šta je bilo sa tvojom pristupnicom?

Ja njemu : Ti to najbolje znaš ! Hmmm ...

i tako, po potrebi, ili jesam ili nisam LAV (pardon, član)

Na neki volšeban način nisam  bio pozivan na nekako unutarstranačko glasanje krajem 2011.godine. Samim tim, bilo mi je onemogućeno da glasam ili da  se kandidujem. U centru Niša, gde sam živeo, živim i dan danas, naravno da bih svakog u niškom SNS pobedio, bolje reći potukao do nogu, ali eto bilo mi je onemogućeno. Tada sam shvatio da politika nije još uvek za mene.

Moji prijatelji?  Bilo je blagog razočarenja od strane mojih prijatelja. Ne u ostale ljude iz niškog SNS, nego baš u mene. Ja sam ih nagovarao na učlanjenje, pričao jedno, a desilo se nešto sasvim deseto. Zatim kreću prijateljske šaljive pričice tipa da sam ih  izvozao k’o didžej Spirko na sešnu... pa dosta smo mi igrali kako nam serviraš, ti li si nam didžej... na moju veliku sreću, samo iz tog razloga što znaju da sam u konkretnom slučaju bio nemoćan  izostale su posledice po naša prijateljstva. Od posledica ostalo je samo ’’didžej’’. Tako da sam i to morao da implementiram u svoje umetničko ime.

Zatim smo se zafrkavali na privatnim žurkama i još nekim manifestacijama, i kao ja sam tu nešto didžejisao..priđe mi cura neka na privatnoj žurci na Bulevaru dok sam puštao mjuzu i kaže: Molim te dižej Banozio nemoj više da puštaš muziku, zabolela me glava :D 
Moj odgovor : Srce, a tek kada bi znala kako lepo pevam po svadbama.

Na nagovor pravih prijatelja koji znaju da sam imao zaista problema sa pojedinim niškim nazovi ljudima iz SNS (neko bi pomislio da sam terminološki preterao, ali verujte da nisam) i sa drugima iz politike (NAROČITO SA interesnom ekipiciom IZ URS-a –blagi termin za opisati tu nekolicinu), rekoše ljudi, : Našali se, za šta su nego za šalu te društvene mreže.. praviš šalu na sopstveni račun, iritiraš one koje treba, to njih jako boli.. bolje to nego da ih bijemo.

Reče meni tako moj prijatelj Sale jednom prilikom, svaki post na fejsbuku potpiši sa ’’profesor Banozio, pa ne mož’ ti vodu nose’’. Na to se ja nadovežem, da dodam i ’’doktor’’. Sale kaže ,,ma dodaj i didžej’’, boli te uvo.




Dakle....


PROFESOR DOKTOR DIDŽEJ BANOZIO


понедељак, 15. август 2016.

O Nišvilu na ,,drugi'' pogled



Završen ovogodišnji Nišvil. Foto finiš više nego emotivan. Za pamćenje. Završetku je prethodio nastup sjajne Joss Stone, R&B i soul pevačice iz UK, koji je uzburkao sve strasti brojnih ljubitelja ovog festivala.
Ipak, ovaj #blogpost nije o lepoti potonjeg  Nišvila, već o nečem drugom. Reč je o Nišu, Nišvilu, i Nišlijama.

Prve asocijacije u vezi Nišvila :

Desetine hiljada ljudi koje prođu niškom tvrđavom, stotine kvalitetnih muzičara, generalno vrhunski džez, dobra atmosfera, mnogo pozitivne energije, pristojni i srećni ljudi,  volonteri koji ukrašavaju centar Niša, džez radionice... neke stvari koje izdvajaju Niš u ta četiri festivalska dana od svih ostalih gradova u celoj Srbiji, ali i šire.

Samo neka imena koja su nastupala na Nišvilu : Kyle Eastwood, Ron Carter, Reggie Workman, Šaban Bajramović, Leb I sol, Solomon Burke, Jazzanova, Lenny White...

Nišvil je prilika za sve zainteresovane ljubitelje muzike da odlutaju u njen svet. Bilo da ‘’imaju’’ ili ‘’nemaju’’ novaca. Cena karata je pristojna, I više od toga. Postoji mnogo ‘’stejdževa’’ koji su besplatni, na kojima su vrhunski performanski nadolazećih muzičkih virtuoza.. Dakle, karakteristika Nišvila je dostupnost.

 Nišvil je godinama u samom festivalskom svetskom vrhu. Jedan Gardijan je svrstao Nišvil u top 10 festivala. Provera na :  https://www.theguardian.com/travel/2016/apr/20/top-10-jazz-festivals-europe-montreux-umbria-cork

Za urbane Nišlije je poražavajuće što ni na jednom dosadašnjem Nišvilu nije gostovao ministar. Reč je o vrlo bitnoj činjenici koja nam može mnogo toga reći. Možda i grešim.

A, možda je to jedan od razloga da i stav medija bude mlitav. Izostanak ’’državne potpore’’, reflektovao se na slabo interesovanje, pre svih, naših lokalnih medija. Izostaje i puna i prava podrška javnog servisa.

Sada bih samo napravio osvrt na rajder-liste odnosno zahteve članova bendova koji dolaze na Nišvil.. To ni u kom slučaju nije iživljavanje o kojem smo mogli pročitati na nekim portalima ili čuti preko televizija  kada su u pitanju nastupi velikih pop zvezda koje su imale prilike gostovati kod nas u Srbiji. ... ugovoreni uslovi mogu biti rigorozni i jako zahtevni za organizatora. Tu pre svega mislim na honorare umetnika i članove sastava, na razne provizije i plaćanja, poreze i takse, šta u slučaju otkaza nastupa, specijale klauzule koje se odnose promociju tokom festivalskih dana, troškovi smeštaja, posebne  zahtevi tokom boravka, ketering, liste gostiju, međunarodni transport, osveteljnje bine i tehnike, udaljenost i korišćenje logoa, osiguranje.. Pored toga što su ovakvi ugovori interesantni sa pravnog aspekta, odnosno izazovni, stvari treba pojednostaviti – Da bi Nišvil nastavio da bude čudo, turistička atrakcija, kutak za ljubitelje muzike, prilika za zaradu, recept je sledeći – TREBA NASTAVITI SA DOVOĐENJEM NAJZVUČNIJIH IMENA, A TO SVE NAS NIŠLIJE PRILIČNO KOŠTA. Dugi niz godina sticana reputacija može biti preko noći urušena ukoliko se za sledeći nastup svi zajedno ne odredimo prema toj manifestaciji od značaja za Niš. Zato sam mišljenja da treba taj novac na dovođenje najzvučnijih i najboljih imena tretirati kao investiciju, a ne kao trošak.

Da  neko ne bi pogrešno razumeo ovakav stav koji se u nekim segmentima ,,poklapa’’ sa oficijelnim saopštenjima pokreta DJB., pojasniću ove moje napisane kritike. Apsolutni sam  politički neistomišljenik, veliki oponent i kritičar pokreta DJB , što ne mora da znači da nekada nije moguće da ima kompatibilnosti različitih političkih misli oko nekih društvenih fenomena. Mislim da Radulovićev pokret DJB  vrlo vešto koristi  ČINJENICU DA su prepoznali  ogromno nezadovoljstvo  urbanog dela Niša brigom za opstanak festivala, nejasan stav zvaničnih organa, ali i odsustvo interesovanja vladajućeg niškog političkog establišmenta za Nišvil i dešavanja oko njega (to je i moj utisak, nadam se da grešim) i na taj način vešto vrši politizaciju kulturne manifestacije i u neku ruku zloupotrebu moguće opravdanih strahova naših sugrađana. Naravno da je Grad Niš pokrovitelj Nišvila, da su sredstva koja Grad Niš obezbeđuje u budžetu pristojna, ali i nedovoljna da se iz godine u godinu održi neophodni nivo kvaliteta ove za sve nas bitne manifestacije. O pregovaranju, dovođenju, i neophodnim novčanim sredstvima sam prethodno i pisao. O silnim dozvolama i saglasnostima, postavljanju bina (stejdževa), redarima, sistemu prodaje karata, drugim tehnikalijama da i ne govorim....

Nišvil je tradicija, za određene  ljude  stil života, mogućnost da se predstavimo kao Grad na najbolji mogući način brojnim strancima, prilika da se uživa u dobroj muzici, da se ljudi zabave, razmenjuju iskustva..

Ponavljam, Nišvil je svakako šansa da Niš dobro zaradi.

Iskreno, sledeći Nišvil bi trebalo da bude nekako prepoznat od strane Ministarstva kulture. Da li je moguće da niko iz Beograda ne vidi, ne želi da vidi, ili šta god,  značaj ove manifestacije za celu Srbiju.
Očekujem da iduće godine Nišvil poseti makar ministar kulture. A, od javnog servisa da bude javni servis. Takođe, neka se dogovore organizatori tri vrlo značajna događaja za Srbiju da se terminski ne poklapaju. Mislim na Guču, zaječarsku Gitarijadu i Nišvil.

Pokušaću da pojasnim, nekako truba i džez ne mogu jedno bez drugoga, Guča je sabor trubača, a možda bih baš ja posetio Guču da nije bilo preklapanja. Nekoliko puta sam do sada bio sa prijateljima u Guči. Bilo nam je predivno, sjajno. Zašto nije moglo i ove godine? Slično je i za Gitarijadu.
Još uvek se sećam prvog Nišvila. Zadesio sam se na tom antologijskom mestu pukim spletom okolnosti. Ko bi tada rekao da će od 50,60-tak gostiju i nekih par muzičara sve to prerasti u događaj sa preko 660 izvođača, itd..


U ime lokal-patriotizma - NIŠVIL


четвртак, 04. август 2016.

IMA NADE

Do pre samo godinu dana moj, odnosno naš grad Niš ( ovo se odnosi na sve nas koji živimo u Nišu i volimo Niš ) nije imao svetlu perspektivu.

Prošlogodišnji Sajam turizma u Nišu na kome je predstavljeno uvođenje
dve linije do Malmea i Bazela iz Niša.
Sada se može leteti do devet evropskih destinacija
Da krenem redom.
Nekoliko godina unazad uvideo sam neverovatnu priliku za Niš i Nišlije u Milanskom ediktu. Svojevrsna turistička atrakciji. Mnogo je buke bilo , raznih negodovanja, čak i podsmeha koje je izazvala ova celogodišnja divna manifestacija, koja je ipak poslužila svrsi. Promocija grada rođenja Svetog cara Konstantina.To je olakšalo kasniji period. 
Svi su pričali, ekonomski eksperti sa nacionalnog nivoa, mnogobrojni političari, kako niški tako i beogradski, i šire da bez investicija velikih kompanija nema mogućnosti da se Niš izbavi iz krize. Generalno sam saglasan, ali to je u datim uslovima nerealan pogled.

Advokat Srđan Aleksić tokom boravka u USA
sa autorom svetskog bestselera
U najkraćem pojasniću zbog čega. Prvo, nismo imali kvalitetan zakonodavni i institucionalni okvir (to je ono što je bilo do države, koja krajem 2015.godine donosi sve neophodne zakone), zatim mi kao lokalna samouprava nismo stvorili dovoljno adekvatan i atraktivan ambijent za privlačenje stranih investicija (tu mislim na nerešene imovinsko-pravne odnose, nedostatak infrastrukture, neadekvatnu plansku dokumentacijunepostojanje strateškog pravca privlačenja investicija, ali ni personalne potencijale )  Da sam u pravu 100% mogu da, mada možda zvuči pretenciozno, posvedočim na osnovu primera advokata Srđana Aleksića. Gospodin Aleksić je postao član NAR, globalne svetske mreže profesionalaca u oblasti investicionih nekretnina.. nekim čudom, dok je poštovani gospodin Aleksić boravio u USA tokom prošle godine, verovatno greškom prosledio mi je pristupni kod baze ponude i tražnje za investicijama. Ja k’o ja, nisam mogao odoleti i registrovao sam se i jedno vreme imao pristup tom jako interesantnom direktorijumu. Veoma nalik na svetske berze. (iz perioda dok sam bio broker ceo sistem podseća na all in one BeoKlijent, BeoKliring, i Belex TP, uz BackOffice) Zatim sam se zaprepastio koliko su pojedine kompanije sa raznorodnim portfoliima rigorozne prilikom penetracije na pojedina tržišta, odn. shvatio sam da su brutalni uslovi koje lokalne samouprave moraju da ispunjavaju da bi zaintrigirale ozbiljne igrače. Sa time ćemo se ćerati još. Bitno je da se krene.


Uroš Parlić - poletanje prvog aviona kompanije WizzAir
sa niškog aerodroma ''CarKonstantin''
Trenutne mogućnosti su nam TURIZAM. Prošle godine besomučno smo pokušavali, gospodin Srđan Aleksić, ekipa ljudi uz njega i ja da zaintrigiramo pojedine ljude sa pričom o tome da je ulaganje u hotele Nais, Ambasador, Ozren i Partizan dobra stvar. U prilog tome govore  dobre informacije o turističkoj potrošnji. Nema tu mnogo filozofije, recept za uspešnost je dovesti Uroša Parlića na odgovarajuće mesto, čoveka koji zna kako i koji  je na krilima državne podrške i ličnih kompetencija poentirao u korist našeg grada.Zadovoljstvo je svih. Njemu dugujemo mnogo, a da nismo svesni koliko, što je čest slučaj ovde u nas Nišlija. Dodatno, gospodin Parlić je omogućio revitalizaciju niškog aerodroma Car Konstantin. Kako? Tako što je stupio u kontakt sa direktorom operacija WizzAir za istočnu Evropu,  bio dopadljiv i prihvatljiv čoveku, ulio mu poverenje, kasnije sa određenim ljudima iz Niša to  ukazano poverenje potvrdio i mi danas imamo sasvim, za mnoge neočekivanu sliku – PROCVAT AREDOROMA u Nišu. A, zamislimo da nije bilo Uroša Parlića? Ne bi se dogodio KASNIJE NI RyanAir, ni bilo šta drugo. Iskren da budem, to NEŠTO u gospodinu Parliću  prepoznao je i prethodni gradonačelnik Niša.



Uskoro se kreće sa obnovom hotela Nais i Ambasador, dva  hotela koji su naišli na svoje kupce. Bitno je da će centar grada zablistati iduće godine, da nam centar neće odlikovati ruina, i da će se adaptirati simbol Niša -Ambasador. O autoputu i mogućnostima da se putnici okrepe, odmore od puta kada proradi Nais, izlišno je govoriti. To su sve odlične pretpostavke za novo gradsko rukovodstvo, koje sada treba značajnije da se pozabavi zoniranjem industrijskih celina, obezbeđivanjem sredstava za infrastrukturno opremanje parcela na kojima će u izvesnom periodu da budu kako strani tako i domaći investitori, što će značiti i više poslovnih prilika našim sugrađanima.