понедељак, 05. октобар 2015.

Петнаест година после, моја истина о #5Oktobar

Данас се навршава 15.година од једног догађаја који је могао да промени Србију у позитивном смислу.

5.октобар 2000-те је неспорно значајан датум за Србију. У зависности из угла гледања, одрeђене групе га славе како би наставили политичку манипулацију, и развили жељене емоције код бирачког тела са којим на један посебан начин комуницирају, неко је сасвим равнодушан на помен тог датума, неко негира његов значај.

Представљен је и као рушилачки акт, напад на уставно уређење, атак на патриотизам.
Ја ћу изнети сопствено виђење тог догађаја, не упуштајући се у разлоге коју су довели до флоскуле ,,догодио се 5.октобар".

Заправо, пре тачно 15 година догодио се највећи пораз интелектуалне елите, српске младости, и радничке класе. Довели смо  на власт, екипу која је имала историјску прилику да Србију изведе на прави пут. Наравно, прилика је прокоцкана. Као део  покрета Отпор из Ниша кренули смо тог јутра ка Београду, одлучни да, уколико би било  неопходно учинимо све што је у нашој моћи да дође до промена.

Колона возила, путничких, аутобуса, и теретњака била је крајње непрегледна. Мислим да је из Ниша кренуло 20.000 или 30.000 људи. Ушао сам у један од многих Нишекспресових аутобуса да отпоздравим нашим отпорашима пред полазак за Бг. Евентуално питам да ли је све како треба, успут обавим са неколико људи разговоре, који су због саме ситуације, ванстандардни.
 Пошли смо, пријатељи моји и ја, бордо Опелом. Након 80,90 пређених километара од Ниша, на једном паркингу прелазим у бели аутомобил код друге двојице мојих пријатеља.
Пре тога, чека нас прва препрека код Алексинца. Пролазимо је без проблема. То ми постаје јако сумњиво.

Идемо даље.
     Друга препрека је наплатна рампа, надомак Београда. Пролазимо је уз мање проблеме. И то ми је било јако сумњиво. (тада искрено почињем да сумњам да је све договорено)Улазимо у Београд. Осећамо велико узбуђење. Долазимо пред зграду садашње Скупштине Републике Србије.(тог тренутка немам дилему да је постигнут договор, а да смо ми само део колорита, јер да симбол моћи режима брачног пара обезбеђује тек нешто више од 200 милицијаца!?) Улазим уплакан од сузавца у скупштинску зграду, видим гомилу која користи прилику, узима уметнине, чупа штекере, вичем, молим да се престане.. не вреди.... налазим се са другарима некако у општем метежу и излазимо из зграде. Опет сузавци.. мука..
Све то време одјекују некакве политичке говоранције....остало је мање више познато.
А, да... као сувенир узео сам и ја нешто. Испред зграде је била позивница за пријем у јорданској амбасади.

Већ је 6.октобар 2000те.
    Око 7 часова ујутру сам у Нишу. Невера. Моји ме са пријатељима чекају. Поздрављам се са свима. Кажем кеви истину- био сам учесник једног интерактивног филма. Лоше изрежираног, са јако лошим глумцима. Године након 5.октобра ће показати исправност тога што сам рекао мајци.
Из периода Отпор-а, остаје осећај да смо, као јако млади људи, истовремено и ударне песнице, преко којих је реализована идеја, како би се прикриле све слабости тадашњих врлих лидера опозиције - изманипулисани, да су нас продали.

     Све што у аманет добију наше нове генерације су дилеме - како избећи да њима управљају као даљинским управљачем за телевизор. Како прозрети кад вас неко ,,навлачи''. Младим људами само опрез саветујем. Постоје институције система. Верујте им.
Интелектуална елита, ако то код нас постоји, треба да се запита, шта је то подржавала. Нису они балоње ко што смо били ми, па грлом у јагоде.
     Радничка класа, која је подржавала  већински петооктобарске промене, заузврат натовари беду на врат, стотине лоших приватизација, отпуштања.. наравно, не њиховом кривицом.. радничке класе више нема. Свакоме је било јасно да је она нестала 2003.године.

      После петнаест година треба све скупа да нас је срамота, и оне који су довели до ,,плишане револуције'' и оне који су спроводили ,,плишану револуцију'' да би се очешали о неку привилегију, и оне пасивне навијаче и критизере, шта смо урадили са нашом Србијом.




петак, 08. мај 2015.

#NovaEnergija


NA #NOVAENERGIJA PREDSTAVLJENA
 EKONOMIJA ZNANJA
Eto, da i ja prozborim koju reč o regionalnoj internet konferenciji o ekonomiji znanja #NovaEnergija .


Učešće u ovom nezaboravnom događaju dugujem(o) sjajnim organizatorima, a pre svega dvojici ,,prvih među jednakima’’ – Zoranu Torbici i Robertu Čobanu. 

Za Torbicu  mogu mirno da kažem da sam ga toliko hvalio, reklamirao, spamovao ljude i pozitivno botovao, gotovo pa k’o da je reč o Acketu Vučiću (kome možete postaviti pitanje na Twitter/u sa heštegom #AskVucic u Global converzation u organizaciji EuroNews u emisiji koja će biti 19. maja),  otuda i moje skromno  mišljenje da me za sledeću konferenciju proglasi za VIP Banozia. J

Ipak, najviše me je impresionirao Robert Čoban. Čovek je sve vreme bio IN. Ne znam odakle mu toliko energije. Živi dokaz šta sve može  #NovaEnergija . Hvala mu na trudu, profesionalizmu i posvećenosti.

Sada u najkraćim crtama o samoj konferenciji i programu,malo o Kopu, ljudima, i drugim stvarima koje su obeležile konferenciju.

#1 Pogram konferencije – čista desetka.

#2 Očekivanja – više nego ispunjena. Zapravo ihihi premašena.

#3 Smeštaj, dodatni sadržaj, cenovna komponenta – no comment. Sve bilo je san na javi.

#4 MK Resort(objekat, enterijer, personal..) – looooodilo. Kada neko zna biznis, on jednostavno zna.

#5 Skijališta Srbije – eto dokaza da i javni sektor zna da radi svoj posao, i to mnogo dobro. Ovo pričam kao dugogodišnji skijaš, sa ostvarenih nekoliko takmičenja, do famoznog preloma noge. Sada čak ne skijam ni rekreativno.

#6 Ekipa(učesnici, predavači, panelisti..) na #NovaEnergija – šareno, regionalno, multi politički, korporativni galimatijus, lepe cice, prijatne tviterašice,  etc..






#7 Provod – žurkice super, Afteri još luđi..

Kreativnost

#8 Coca Cola- maltene ceo Niš zna koliko volim da je pijem, ali što su kreativni, dovitljivi, to se ne može rečima opisati.. Ostaje mi žal što nisam izabran da se klackam žičarom sa fenomenalnim Borom Milosavljevićem, pa onda malo da se spuštamo all together niz Greben (K.G. ski staza)




#9 E-Turizam, E-Vlada, E-Zdravstvo, E-Nabavke, E-Državljanstvo ... nužnost.

#10 Politika – skoro pa izostala. Ipak, nije prošlo bez politike, u njenoj najogoljenijoj formi.

...

Vesa je premijerno predstavio
TESLA SMARTPHONE
A, sada i nešto što mi je zacementiralo fantastičan utisak o ovoj internet regionalnoj konferenciji.

NJ.E. Ambasador Izraela u Srbiji – POKIDAO ČOVEK

Vesa Jevrosimović – Premijera ,,Tesla'' prvog srpskog smartpfone-a – POKIDAO ČOVEK



Lazar Džamić – o prilikama u problemima – POKIDAO ČOVEK

Annela Kiirats  - eUprava u Estoniji  -  POKIDALA ESTONKA(ŽENA)

Ipak, nije baš sve bilo pozitivno. GENERALNO nije pokvarilo opšti sjajan utisak, i to nešto se desilo na panelu  koji bih nazvao : pljuvanje po Vučiću. Mislim se, navikao čovek da ga ni krivog ni dužnog lepo isprozivaju, neutemeljeno mu spočitaju neke stvari. Eto, toliko o #cenzura u Srbiji , ili bolje rečeno, zalutalo se malo na #NovaEnergija sa tom jednom temom..

U toku panela : SAN O E-UPRAVI
U redovima niže biću najobjektivniji, odnosno pokušaću da budem. Jedan od prethodnih  panela sušta suprotnost pomenutom, a ponavljam koji je imao samo jednu poruku : ,,ne znamo šta da ponudimo i kažemo, pa aj’ da popljujemo  Vučića’’.
Na tom drugom, prethodnom panelu je bilo mnogo toga korisnog, a jedan od panelista bio je Mario Maletić  (kog ima da sledeći put izbacim iz njegovog vlastitog autića, bude li toliko gledao u svoj smrtphone, a manje na put ispred sebe), koji je briljirao i predstavio u najboljem svetlu SNS (jer je bio na to primoran) i konkretne projekte Ministarstva pravde. I ostali panelisti su bili odlični, publika odlična, a panel je obilovao više nego željenom interakcijom. 

Mene priča o elektronskoj upravi toliko muči, pre svega zbog uloženog truda, ali i da konačno započnemo sa tim poslom u Nišu, uz to, još se ne mirim  sa time da je nas nekoliko napravilo projekat ,,One stop shop’’ sada već daleke 2013.godine, te da je on i dalje  mrtvo slovo na papiru.

OVO ĆE BITI HIT ZA VEŽBANJE - KANGOO
#NovaEnergija mi je u tom smislu dala krila, koja kao da mi je neko posekao, ali neće oni moći tek tako sa Banoziom.





DA NAM #NOVAENERGIJA BUDE  STIL ŽIVOTA

субота, 11. април 2015.

ŠTA MISLE O NIŠLIJAMA (nama) ISIDORA, PTIKI, GAGA Đ., AMITZ i TORBICA



ISIDORA

PO OPADAJUĆEM REDOSLEDU, OD ZADNJEG KA PRVOM INTERVJUU. CENTRALNE STVARI - NIŠ, NIŠLIJKE/NIŠLIJE

NAJBOLJA SRPSKA SPISATELJICA ISIDORA o našem gradu  : ,,Jako volim Niš, on je zaista grad,sa istorijom, grad plave krvi koji je bez razloga marginalizovan. Srbiji je potreban sjaj I uticaj, pamet I lepota Niša.’’

Banozio (ja) o Isidorinim pisanim rečima – definitivno je Niš, grad bogatih istorijskih dešavanja, prebogat kulturnim nasleđem, grad koji je iznedrio velikane u određenim oblastima.Jako puno pametnih ljudi, koji su nezasluženo u zapećku. Bezlaktaši, koji ne pristaju da budu puki klimoglavci. Jedino mi je sumnjivo to sa uticajem. Nišlije davno, ali baš davno nemaju nikakav uticaj. Najviše zaslugama političara. Ali samim tim i Niš kao Grad gubi na značaju iz tog razloga. Lepota je neizostavna. Koliko se neki trudili, iz neznanja, iz bahatosti, da nam naruže grad i u arhitektonsko-estetskom smislu, Niš odoleva. Devojke su nam prelepe. Mladići isto.

Kompletan intervju sa Isidorom Bjelicom možete pročitati OVDE


PTIKI
NAJDUHOVITIJI , NAJCINIČNIJI, I NAJPOZNATIJI (posle mene, naravno) ONLINE PRAVNIK PTIKI o tome šta treba Niš da isturi u prvi plan : ,,….kuhinju, naravno. Ono što biste mogli da isturite u prvi plan I da budete po tome prepoznatljivi bi moglo da bude odsustvo politikantstva.

Banozio (ja) o Ptikijevim rečima – definitivno sam saglasan da niški specijaliteti treba da budu u pravom planu. Toliko dobrih kafana imamo. Pomenuo bih Staru Srbiju i Galiju. Odličan provod, odlična hrana, bezbednost na vrhunskom nivou. Gosti – oduševljeni. Ptiki je apsolutno u pravu, jer se ovde ljudi ne bave politikom (oni koji treba da se njome bave) već se bave politikantstvom i spletkarenjima. I tome će jednom neko da stane na put.Moraće. Mnogo se ispašta zbog toga.

Kompletan intervju sa Ptikijem možete pročitati OVDE

GAGA Đ.
KADA BI GAGA ĐERMANOVIĆ brendirala Niš, pre sve ga bi napravila : ,,...hibrid promo poruke sačinjene od mišljenja posetilaca i meštana. Uzeti najbolje od onoga što mi sami smislimo i onoga što drugi misle o nama, dobar je start za rebrendiranje Niša. ....najbolji promoteri grada su njegovi građani i utisci koje su ostavili na nas goste. Ja sam zbog njih zavolela Niš.’’
...meraklije! U poslu i životu. Ljudi sa velikim srcem. ’’

Banozio (ja) o Gaginim pisanim rečima : Ja ovde ništa ne bih dodao, oduzeo, prokomentarisao.

Kompletan intervju sa Gagom Đermanović  možete pročitati OVDE



AMITZ DULNIKER
NAJČITANIJI SRPSKI BLOGER AMITZ  nas Nišlije doživljava : ,,…isto kao i sve druge ljude na Balkanu, iscrpljene životom u ovakvom društvu, bez perspektive, ideje i pravde.

Banozio (ja) o Amitz-ovim pisanim rečima :Ideja ima na pretek. Doduše, sve manje, jer su ljudi ovde obeshrabreni zbog činjenice da im ideje nisu nailazile na odobrenje, a to znači da nisu mogle da budu realizovane.

Kompletan intervju sa Amitz-om možete pročitati OVDE




TORBICA
TVORAC HIPSTERAJA, MAS EDUKACIJE I ČOVEK- BREND SADA SA NOVOM ENERGIJOM TORBICA o Nišu, tome šta treba, a šta ne bi trebalo: ,, ...grad koji ja jako volim, ali Nišlijama nedostaje entuzijazam da prepoznaju kvalitet iz svoje sredine.’’
,,Niš treba da izgubi iluziju da će se reindustrijalizovati. Grad treba da podrži maksimalno infrastrukturne projekte u telekomunikacijama, da podrži edukacije, konferencije, Hubb-ove i slične projekte koji podržavaju razvoj internet biznisa. ... treba da uvede eUpravu skroz između građana i biznisa i gradskih službi i da PRVI omogući online plaćanje taksi’’

Banozio (ja) o Torbicinim pisanim rečima :Sve što bih i ja predložio. Krivo mi je, jer je ideja ostala samo mrtvo slovo na papiru.Svedočanstvo o tome je tekst koji sam napisao za Građanin januara 2014. KANCELARIJA ZA BRZE ODGOVORE - ONE STOP SHOP

Kompletan intervju sa Torbicom možete pročitati  OVDE


Napomena autora – profesora doktora didžej Markiza de Banozia : Nišlije/Nišlijke su osobe, bez obzira na poreklo, društveni status, versko, seksualno i nacionalno opredeljenje sa prebivalištem u Nišu, bez obzira koliko dugo i na koji način žive u mom/našem voljenom gradu. Nišlije/Nišlijke jedino nisu ljudi koji su Niš sistematski upropaštavali, bez obzira na to koliko dugo i na koji način žive u mom voljenom gradu.

To što sam rođen u Nišu, što su mi roditelji rođeni u Nišu, ne daje mi za pravo da pravim diskriminaciju po bilo kom osnovu. Diskriminacije nema  jedino u slučaju kada smo ti prijatelju pružili priliku, kada si mogao a nisi, kada si bio u prilici da doprineseš mom/našem gradu a sve si upropastio, bez obzira na trenutak.

четвртак, 09. април 2015.

ISIDORA BJELICA Vs. BANOZIO - ONLINE INTERVJU


Isidora Bjelica. Divna žena. Prepametna. Šarmantna. Glamurozna. Mnogi kažu najbolja srpska spisateljica. Delim njihovo mišljenje.

 Ona je ta Nova persona na mom blogu. Isidora je, inače, pisala i opisala mnoge tabue ovog nakaradnog vremena. Pisala je i o mnogim drugim stvarima.  Bekstvo u twitter kao jedinoj zoni skrivanja od perverznog supruga, zabranjenim zonama sajber seksa, otkrićima sopstvenih granica, misterioznom životu sa dvojnicima i intimama šarmantnog diktatora, o ženskim inicijacijama i tajnama,o prevarama, pokretačima preljube..


Autorka je i nekoliko pozirišnih komada. 

Daobitnica brojnih priznanja.

Ona je bestseler. Do sada sam pročitao četiri njene knjige. Moje čitalačko sučeljavanje s Isidorom datira, iz sada već davne 2003.. Prijatelji(muški, naravno) me nikako nisu mogli ,,spojiti'' sa Isidorom. Te 2003-će pojavila se drugarica (došla mi je u posetu kada sam doživeo opasan prelom leve noge) i donela mi jednu Isidorinu knjigu. Da se zanimam. Od starta sam negodovao, ali je kasnije pročitao. Dodajem - #StopPredrasudama ehhh da, čitajući njene knjige, lakše sam razumeo svu kompleksnost i različitost ženskog bića.






SLEDI INTERVJU


Banozio : Šta misliš o nadimku ,,profesor doktor Markiz de Banozio'' ?

ISIDORA : Meni lično intrigantno i zabavno.


Banozio : Jesmo li u periodu renesanse srpske književnosti zahvaljujuci društvenim mrežama.. Zapravo da li SM mogu iole da utiču na pisca, u kojoj meri ?

ISIDORA : Ne znam da li bi to mogli nazvati renesansom ali ako se bavimo bukvalnim značenjem  mi zaista prisustvujemo novom rađanju, zahvaljujući društvenim mrežama svako ko ima šta da kaže postaje čitan i voljen i praćen. Više nema prepreka da neko postane omiljeni pisac, između čitaoca i pisca ne stoje više ni izdavač, ni establišment, ni marketing , ni novac.


Banozio : A da li književnost i na koji način može uticati na društvene mreže ?

ISIDORA : Još davno napisala sam knjigu Virtuelna kurva koja se prva bavila tim fenomenom. Moj dragi  prijatelj  Milorad Pavić tvrdio je da je to revolucionarna  stvar spojiti sajber svet i književnost. Od tad je prošlo mnogo vremena ali čini mi se da književnost još uvek nije dubinski obradila ovu temu, kao,da su to dva paralelna sveta. Slično iskustvo,sam imala i sa prvim tviter romanom Avato...kao,dve paralelne galaksije koje neki putnici istovremeno posećuju.


 Banozio : Koja bi bila uloga naših istaknutih pisaca u razvoju turizma ?

ISIDORA : Pa pisci su ti koji su prvi  otkrivali destinacije i nametali trendove. Da nije putopisnih romana elita bi se tesko odlucivala da trosi novac na putovanja. Pisci putopisnih romana su glavni trendseteri turizma kroz istoriju. Covek pocinje da cezne za necim tek kad o tome cita i masta. Iskreno, ja sam najveci uspeh imala sa upoznavanjem nase publike sa zemljama Magreba. prosto posle mojih romana o Tunisu, Maroku, Egiptu ljudi su zaista sa manje straha tamo putovali. Jedna citateljka me napala da je krenula u Kairo posto je procitala moj roman i da nije dozivela nista slicno,hahahaah kaze da je sve bilo mnogo bolje u romanu. 


Banozio : Uskoro se održava #novaenergija na Kopaoniku konferencija posvećena intenet ekonomiji znanja, podržavaš li manifestacije tog tipa?

ISIDORA : Ja nikad nisam bila zena koja je razumela  finansijski establišment. Kad kažeš konvencija/konferencija mene već uplaši rigidnost tog pojma. Ali verovatno svi proboji moraju da se dese preko najdosadnijih birokrata ovog stvarnog sveta u tom smislu nije važno da li ja to podržavam ili ne, važno je da se ipak dešava.

 Banozio : Blog, Blogovi, modni blogovi, Vlog-ovi?
ISIDORA : Cini mi se da blogovi polako ispadaju iz mode, na zapadu su oni bili jako komercijalizovani, ovde se sve svelo na ponekog uticajnog o,cijem veltansaungu ljudi zele da citaju.

Banozio : Centralna ličnost tvojih romana je ,,žena''. Kako ocenjuješ trenutni položaj srpske žene u odnosu na virtualni svet i viralne trendove.. Žena je izložena opasnosti, uostalom kao i svako od nas, neovlašćeno  prodiranje u privatnost i druge loše stvari kao na dlanu zahvaljujuci internet komunikaciji.

ISIDORA : Dosta žena se danas krije u virtuelnom svetu i cak se predstavljaju pod muškim nadimcima da bi se sakrile. Pisala sam o tome. Polozaj žena u sajber svetu je refleksija naše stvarnosti, prosta mimeza i jezivih diskriminacija i vulgarnog šovinizma, tu se stvari sporo menjaju ali u svakom slučaju svaka emancipacija se brže odvija u virtuelnom svetu i odatle se polako siri.

 Banozio : Mišljenje o Nišu, Nišlijama... svesna si da si  jako čitana u Nišu, i da je većina  čitalaca, zapravo čitateljki, bez obzira na uzrast. Šta je potrebno da se taj odnos promeni u korist muške publike ?

ISIDORA : Jako volim Niš, on je zaista grad,sa istorijom, grad plave krvi koji je bez razloga marginalizovan. Mislim da će u budućnosti imati sve veći značaj u našem kulturnom životu pa i političkom. Tačno je sedamdeset ako ne i osamdeset posto moje publike su žene, ono,što je utešno jeste da žene i statistički mnogo više čitaju od muškaraca tako da nije lako postići balans polova. Ja to ne znam, kada pisem ne pišem ciljano za jedne ili druge, muškarci vise čitaju istorijske romane i kod takvih knjiga sam imala više muških čitalaca, Ali ja pišem za duše ne za pol, tako da budem iskrena te me podele previše ni ne interesuju.

 Banozio : Kako glasi tvoja  afirmativna poruka o Nišu?
ISIDORA : Srbiji je potreban sjaj i uticaj, pamet i lepota Niša

Banozio : Da li je moguće štiti copyright  u eri digitalizacije, odnosno narastajuće piraterije ?

ISIDORA : Teško, to je veliki problem, lično sam osetila to na svom radu, strašno mnogo sam kradena na sve načine.


Banozio : Definitivno si jedna od najpraćenijih ličnosti Srbije na Twitteru, Tvoji tvitovi su smisleni, deluješ aktivno, što je velika komparativna prednost u odnosu na ostale javne ličnosti. U tom smislu koliko  je bitna interakcija sa foloverima na twitteru ?

ISIDORA : Ja sam zaljubljena u twitter i zato je to tako. Meni prija ta svedena zen komunikacija, tw mi je otvorio mogućnost da komuniciram sa najinteligentnijim osobama koje inače ne bih imala priliku da upoznam u stvarnosti i ja sam istinski blagodarna na tome. U tom smislu razmena misli na tw je zapravo centralna razmena ideja u mom životu, to smatram najvažnijim aspektom mog socijalnog zivota, uz tw se osećam mnogo manje usamljeno u svojim apartnim stavovima.

Banozio : Da li će digitalno izdanje knjige uspeti da zameni štampano?

 ISIDORA : Ne znam, na zapadu ljudi to više konzumiraju. Naši ljudi sporije prihvataju tu formu. Ja lično tako čitam samo stručne knjige, i,ja volim da se zavalim i držim pravu knjigu u rukama.
 Banozio : Decenijama su se trudili da definišu ulogu pisaca u periodu političkih kampanja. Postoji li neka značajnija rola srpsklog pisca ili je to samo trendy i za jednokratnu upotrebu?

 ISIDORA : Marketinški magovi su preuzeli te uloge, sve češće partije koriste strane kompanije da im to rade. Još od Brane Crnčevića ne znam da je iko od pisaca,imao ozbiljan uticaj na kampanje. Političari potcenjuju pisce, više veruju majstorima marketinške obmane. To je veliki problem, zato su nam kampanje tako lažne i frigidne bez humora i duše...Sa druge strane to je i blagoslov za pisce, da su sacuvani od tog strašnog sveta političke trivije. 

NADAM SE DA STE UŽIVALI U INTERVJUU.






MOJE PREPORUKE  




















PRE NO ŠTO DONESEŠ ZAKLJUČAK O NEČEMU, POKUŠAJ DA SE UVERIŠ SOPSTVENIM ČULIMA. #StopPredrasudama

понедељак, 23. фебруар 2015.

PTIKI vs. BANOZIO - ONLINE INTERVJU

Moja nova online žrtva je Žarko Ptiček. Apsolutno jedan od najpoznatijih online pravnika(ne računajući mene-naravno, šalim se). Koristeći Twitter i LinkedIn, primetio sam da  njegove benefite,  pravnici, ili jako malo koriste, ili ne koriste uopšte. Za mene je nastupilo osveženje, pre nekih 4,5 godina, kada sam sa jednog od 6,7 fake naloga(eto priznajem) koje sam u tom trenutku vodio na Twitter-u,  spazio  nick @ptiki 

,, non omnia possumus omnes''  - Ne možemo svi sve

SLEDI INTERVJU

Banozio : Pre svega, pitao bih te za IT u oblasti prava, nekako se na to gleda, naročito među nama pravnicima kao na taboo temu, ili nešto mistično..?

Žarko Ptiček, poznatiji kao ekspert za ,,online pravno''
@ptiki : IT u oblasti prava se u Srbiji neopravdano smatra egzotičnim pravom, s obzirom na mali broj stručnjaka koji se njime bave i veliki broj ljudi na koji se IT pravno odnosi. IT pravo nije samo pravo Interneta, već pravo svega što inače smatramo informacionim tehnologijamaa. To nisu samo društvene mreže i korisnički uslovi raznih sajtova, već i pravo na promenu kablovskog ili mobilnog operatera, kao i obligacioni odnosi u koje, povodom svoje delatnosti, stupaju slobodni umetnici digitalnog dizajna i velike softverske kompanije. IT pravo, pojednostavljeno rečeno, je bilo koja pravna situacija koja se, delimično ili u
celosti, odvija elektronskim putem. Gotovo svaka grana prava može imati svoju IT komponentu. Čak i porodično pravo, gde se, primerice radi, pravo deteta da održava lični odnos sa roditeljem sa kojim ne živi, iz člana 61. Porodičnog zakona, može odvijati elektronskim putem, uspostavljanjem audio-vizuelne veze. Upliv informacionih tehnologija u pravo je tačno onoliki koji je njihov upliv u svakodnevni život.

Banozio : Društvene mreže koliko mogu biti od pomoći pravnicima?

@ptiki : Pozitivne i negativne strane koje društvene mreže mogu da imaju se na pravnike ne očituju na nekakav drugačiji način. Ne postoje specifičnosti društvenih mreža koje pogoduju samo pravnicima, tako da se svi efekti društvenih mogu osetiti i u drugim profesijama. Činjenica je da nas društvene mreže istovremeno i zbližavaju i razdvajaju, ali veoma ubrzavaju kontakt između osoba, a samim tim i društvenu dinamiku. Laiku je na dohvat ruke gotovo neograničen broj pravnih mišljenja postavljanjem samo jednog tvita ili fejsbuk statusa. Takođe, pravnicima su daleko jasnije i bliže pravne radnje koje sprovode, recimo neki organi uprave. Dobar primer za to je kada se korisnik društvene mreže žali da mu u nekoj opštini nisu priznali e-banking uplatu, ili su zahtevali dodatnu dokumentaciju za promenu ličnog statusa ili ostvarivanja socijalne pomoći. Pravnicima društvene mreže, kao i svima drugima, mogu biti oruđe u ostvarivanju sopstvenih esnafskih prava i medijske prisutnosti, kao što je to bio slučaj sa, upravo okončanim, protestom advokata.

Banozio : Koji bi bili tvoji saveti - na koji način danas koristiti  internet ?

@ptiki : Internet treba koristiti kao da vas svi sve vreme gledaju šta radite. E-mail poruke koje šaljete tretirajte kao razglednice. Ne očekujte trunku privatnosti ukoliko ste prosečan korisnik. Takođe, očekujte da će sve kompanije sa kojima stupate u kontakt putem interneta, ili putem njihovih na internetu baziranih servisa, skupljati sve moguće podatke o vama. Prvenstveno lične, a onda i takozvane meta-podatke. Ponašajte se kao da ste na ulici, s tim da su oko vas svi prolaznici opremljeni kamerama kojima vas snimaju iz svih mogućih uglova i upoređuju snimke. 
Takođe, nemojte praviti bilo kakvu razliku između off-line i on-line ponašanja. Sve što radite na internetu može imati, i najčešće ima, veoma realne posledice u stvarnom životu.
Koristite internet kao alat, kao sredstvo za ostvarenje vaših životnih ciljeva. Naravno, pre korišćenja svakog alata, dobro bi bilo pročitati uputstvo za njegovu upotrebu.


Banozio :  Da li pravo može pomoći turizam naše zemlje (poslovni, investicioni, ruralni, city break..) ?

@ptiki : Pravo, u svojoj regulatornoj funkciji, može kreirati, osnaživati, ali i oslabiti ekonomiju u celosti, ali i njene pojedine delove. Onaj ko misli da se obala reke ili turistička atrakcija pravom ne može učiniti privlačnija za turiste, varaju se. Iako na prvi pogled to tako ne izgleda, rečna obala je takva kakva je, ali, ako donesete propise iz oblasti ekologije, šumarstva i vodoprivrede, i striktno ih se pridržavate, možete videti da će ta ista obala biti zelenija, uređenija, bez smeća i slično, a samim tim i privlačnija turistima. Isto važi i za seoski turizam. Smatram da Srbija treba da iskoristi svoj potencijal ekološkog i seoskog turizma koji ima zbog izostanka idustrijalizacije određenih područja. Ako se omogući vlasnicima seoskih domaćinstava da na jednostavan način prijave gosta, bez nepotrebne birokratije, stvoriće se mogućnost da takav oblik turizma poprimi više posetilaca. 
Sa druge strane, kao i za bilo koju drugu delatnost, ukoliko su propisi takvi, oni svojom birokratskom rukom mogu ugušiti i na dnu držati bilo koju privrednu aktivnost.


Banozio : Tvoje mišljenje o Nišu, Nišlijama ?

@ptiki : Nedostaje mi BizBuzz konferencija. To je bio prvi put da sam, u neformalnom kafanskom razgovoru, ispričao anegdotu o "zakonu o fotokopiranju". Srećom je to bilo u Nišu, koji je tada sakupio ljude iz cele naše zemlje.


Banozio :  Šta Niš treba da ,,gurne''  u prvi plan kako bi se izbrendirao, da ti pomognem (hrana, zene, spomenici..)

@ptiki : Nacionalnu kuhinju, naravno. Ono šta biste mogli da isturite u prvi plan i da budete po tome prepoznatljivi bi moglo da bude odustvo politikanstva. Znam, sva naseljenja mesta su preplavljenja time, ali meni bi bilo zadovoljstvo da barem negde postoji mogućnost da se ljudi bave svojim poslom, a ne politikom.


Banozio :  Kako pravnici mogu pomoći političkoj internet kampanji ?

@ptiki : Iskreno, ne vidim da je političarima u ovoj zemlji potrebna bilo koja vrsta pomoći, osim eventualno medicinske. Šalu na stranu, pravnici bi mogli da svojim znanjem urede da se sve političke kampanje, uključujući i one koje se odvijaju putem interneta, obavljaju u skladu sa zakonima kojima je propisano ponašanje  za vreme političkih kampanja. Zaista bih voleo da vidim bar jedan primer neke veće političke partije da za vreme kampanje poštuje zakone. Dok se to ne desi, voleo bih da vidim da je bar neko od učesnika u političkom životu kažnjen zbog kršenja zakona. Pravnici bi mogli u tome da pomognu.



Banozio : Blog, Blogovi? 

@ptiki : Blog je ljudsko pravo, koje je državljanima Republike Srbije zajemčeno članom 46. Ustava, a zaštitćeno Zakonom o autorskom i srodnim pravima. Kao pravnik, mogu samo da promovišem prava koja su nam data. Blogovi neće uništiti tradicionalne elektronske medije, ali će u kriznim siutacijama, poput volšebnog nestajanja pojedinih tekstova, predstavljati štit od svakog ko pokuša da ograniči zajemčena prava. U tome vidim njihovu snagu.



Banozio :  Interesuje me tvoj stav o #novaenergija i sličnim dešavanjima?

@ptiki : Količina znanja i veština koje se razmene na takvim konferencijama, značajno doprinose porastu internet zajednice, kako u brojnosti, tako i u snazi. Društvene mreže nikako ne mogu da zamene ljudski kontakt, a to je upravo ono što nam ovakve konferencije donose. Ne znam koliko se tridesetprva po redu CCC konferencija u Hamburgu sa 13.000 posetilaca može nazvati sličnom, ali i ona je u početku imala nekoliko desetina i stotina posetilaca. Ono što smatram izuzetno bitnim je osećaj da se zajednici iz koje potičeš i koja te je podigla u bilo kom smislu, mora vratiti to što je uloženo. To se upravo dešava na ovakvim konferencijama. Ja sam svaki put kada sam bio pozvan, celokupno svoje iskustvo iz neke pravne oblasti prezentovao svim zainteresovanima. Oni koji na te konferencije gledaju kao na "rasadnik klijenata" ne znaju ništa o prirodi ljudskog i društvenog napretka. Do ut des što bi rekli stari Latini. I danas važi.



Banozio :  Značaj PayPal-a sa pravnog aspekta ?

@ptiki : Postoji jedna jedina rečenica koju je obljavila Narodna Banka Srbije koja sublimira sve pravno što se može reći povodom ovog, i sličnih servisa: "Takođe, ukazivano je i na to da odgovornost za eventualnu naplatu u devizama između rezidenata korišćenjem servisa institucije elektronskog novca neće snositi PayPal, već rezidenti koji učestvuju u takvoj transakciji.
NBS je jedini kočničar primene ovog servisa jer nije u stanju da, u skladu sa svojim zakonskim prerogativima vlasti, OMOGUĆI njegovu upotrebu u celosti. Ne ulazeći u bilo koje razloge koje NBS misli da ima, njena osnovna funkcija je da rezidentima, dakle svim građanima i firmama registrovanim na teritoriji Republike Srbije, omogući makar onoliko monetarnih prava i sloboda koliko ih građani drugih civilizovanih zemalja imaju.
Kako NBS ovo nije u stanju ili ne želi da uradi, to se uništava potencijal razvoja domaćih firmi i domaćeg preduzetništva. Znate, nije isto da li PayPal imate 10 godina ili 10 meseci, i koliko privrednih šansi ste propustili za sav taj period.
Poseban slučaj je što NBS efikasno koči nastanak domaćih servisa platnog prometa. Znam barem 5 kompanija koje bi uložile novac u tako nešto, ali im je poslovanje, jednostavno onemogućeno.
Postoji istraživanje koje je dalo podatak da bi se u narednih godinu dana otvorilo 150.000 radnih mesta u Srbiji, ukoliko bi se ukolonile prepreke koje postavljaju NBS, Carina i Pošta.


Banozio :  Kako gledaš na  pljuvanje po netu putem online portala, komentara na neku vest, i koje to pravne konsekvence nosi sa sobom ?

@ptiki : Moja sloboda je ograničena tvojim pravima. Kako se interakcije među ljudima sve više odvijaju elektronskim putem, pre svega potrebno je povećati broj stručnjaka koji se tim interakcijama bave. Nisam za uvođenje nekakve "Internet policije" nego za pojačavanje ljudstva u Odeljenju za visokotehnološki kriminal, koje ne samo da goni po službenoj dužnosti učinioce krivičnih dela, već je po zakonu i obavezno da pruža pomoć u otkrivanju učinilaca onih dela koja se gone po privatnoj krivičnoj tužbi, za dela kao što su uvreda i iznošenje ličnih i porodičnih prilika.
Pravne konsekvence su jasno određene zakonskim propisima, ali one često izostaju zbog sveopšteg stanja sudstva u našoj zemlji.
Ovom prilikom bih istakao da je mnogo jednostavnije utvrditi delo uvrede koje se desilo pisanim putem, na nekoj društvenoj mreži, nego isto to delo učinjeno u kafanskom razgovoru. Priroda interneta je takva da svaka radnja iza sebe ostavlja ne samo trag, već po svojoj pravnoj prirodi predstavlja dokaz. Ukoliko vređanje putem interneta može da ima svoju dobru stranu, onda bi to bila upravo ova: instant dokazivost.


Nisam saglasan  sa Ptikijem u vezi NBS u nekim delovim, ali za kraj, izdvajam, jedno jako interesantno predavanje Žarka Ptičeka na E-Trgovina iz 2012.godine. Po meni  neke od tema koje predavanje obrađuje su i dan danas aktuelne, možda  u mnogo većoj meri nego što bi smelo.



PRAVO JE SVUDA OKO NAS. ŠTO JEDNOSTAVNIJE TO BOLJE I DA JE SKLADU SA SAVREMENIM TRENDOVIMA

понедељак, 16. фебруар 2015.

DRAGANA ĐERMANOVIĆ vs. BANOZIO : ONLINE INTERVJU



Dragana Đermanović  (dalje : DĐ) je po mnogo čemu posebna. Pre svega, mlada, ostvarena žena, što  po ovdašnjim merilima u neku ruku ,, znači majka’’. Međutim, ona je za pojmove prosečnog  balkanca, hteli to da priznamo ili ne,  sinonim uspešnosti.  Blogerka, vlasnica konsultantske firme PRpepper communications, suosnivačica BeeShaper startapa...   Ja bih je citirao : ,, U životu možemo onoliko koliko želimo. Uvek sam želela mnogo, zato imam mnogo.’’

Kako jednostavno, jedinstveno i supersonično brzo odgovoriti na važna pitanja, a da to stane u par redova i bude jasno ’ko dan....

SLEDI  INTERVJU


Drgana Đermanović /DĐ
Banozio : Koji trendovi će obeležiti SM u 2015. godini?
DĐ : Svakako  DARK SOCIAL,  personalizacija, transparentnost, kvalitet i naravno mobile.

Banozio : Šta misliš o konferencijama tipa #novaenergija ?
DĐ : podržavam svaki događaj koji na nov način obrađuje e-teme. Koliko god da ih je - malo ih je! Srećno organizatorima.

Banozio : Na koji način bi ti brendirala turističku ponudu Niša ?
DĐ : Napravila bih hibrid promo poruke sačinjene od mišljenja posetilaca i i meštana. Uzeti najbolje od onog što mi sami mislimo i onog što drugi o nama misle, dobar je start za rebrendiranje Niša.

Banozio : Tvoje prve asocijacije na Niš ?
DĐ : BizBuz prijatelji. Najbolji promoteri nekog grada su njegovi građani i utisci koje su ostavili na nas goste. Ja sam zbog njih zavolela NIŠ.

Banozio : Tvoje mišljenje o nama (Nišlijama, Nišlijkama)?
DĐ : meraklije! U poslu i životu. Ljudi sa velikim srcem :)

Banozio : Kako ti se dopala zajednička akcija  Tutrističke organizacije Srbije (TOS) i agencije HomePage -  #PlaninskePrice ?
DĐ : konačno prava e-promocija u saradnji sa e-zajednicom. Sve pohvale organizatorima i kolegama koji su učestvovali. Hoću još takvih kampanja.

Banozio : Politička kampanja na netu ?
DĐ : Web je za štrebere ne za kampanjce. Dokle god stranke to ne shvate od weba će imati više štete nego koristi.

Banozio : Pisala si o volonterskoj mreži SNS, koja je bila rađena po uzoru na Obama Dashboard, stav o tome (projekat  nije zaživeo, ipak, ko zna..)?
DĐ : prva ozbiljna sistemska organizacija članstva! Za svaku pohvalu. Dobar alat je tu, ali ajde da radi dobre stvari.


preuzeto sa draganadjermanovic.com

Neizmerno sam joj zahvalan na izdvojenom vremenu i trudu. Njena predavanja možete skinuti sa Youtube -a .


Na kraju, smatram  da je jako važno predočiti šta je BeeShaper. Najkraće rečeno -  ,stvar, je fenomenalna. Inovativni način za povezivanje brenda i korisnika neta.  Ljudi kao medij. Zapravo, sve je u ljudima. Čovek kao središte zbivanja. Bilo i biće. Ljudi  prenose, ukoliko veruju, najbolje poruke, iskustva i privrženost brendu onima kojima treba da prenose.



KVALITET