ISIDORA BJELICA Vs. BANOZIO - ONLINE INTERVJU

Isidora Bjelica. Divna žena. Prepametna. Šarmantna. Glamurozna. Mnogi kažu najbolja srpska spisateljica. Delim njihovo mišljenje.

 Ona je ta Nova persona na mom blogu. Isidora je, inače, pisala i opisala mnoge tabue ovog nakaradnog vremena. Pisala je i o mnogim drugim stvarima.  Bekstvo u twitter kao jedinoj zoni skrivanja od perverznog supruga, zabranjenim zonama sajber seksa, otkrićima sopstvenih granica, misterioznom životu sa dvojnicima i intimama šarmantnog diktatora, o ženskim inicijacijama i tajnama,o prevarama, pokretačima preljube..

Autorka je i nekoliko pozirišnih komada. 

Daobitnica brojnih priznanja.

Ona je bestseler. Do sada sam pročitao četiri njene knjige. Moje čitalačko sučeljavanje s Isidorom datira, iz sada već davne 2003.. Prijatelji(muški, naravno) me nikako nisu mogli ,,spojiti'' sa Isidorom. Te 2003-će pojavila se drugarica (došla mi je u posetu kada sam doživeo opasan prelom leve noge) i donela mi jednu Isidorinu knjigu. Da se zanimam. Od starta sam negodovao, ali je kasnije pročitao. Dodajem - #StopPredrasudama ehhh da, čitajući njene knjige, lakše sam razumeo svu kompleksnost i različitost ženskog bića.

KNJIGA ISIDORAE BJELICAE ,,SPAS'' JE JEDNA OD NAJČITANIJIH U NIŠU U 2014.

SLEDI INTERVJU

Banozio : Šta misliš o nadimku ,,profesor doktor Markiz de Banozio'' ?

ISIDORA : Meni lično intrigantno i zabavno.

Banozio : Jesmo li u periodu renesanse srpske književnosti zahvaljujuci društvenim mrežama.. Zapravo da li SM mogu iole da utiču na pisca, u kojoj meri ?

ISIDORA : Ne znam da li bi to mogli nazvati renesansom ali ako se bavimo bukvalnim značenjem  mi zaista prisustvujemo novom rađanju, zahvaljujući društvenim mrežama svako ko ima šta da kaže postaje čitan i voljen i praćen. Više nema prepreka da neko postane omiljeni pisac, između čitaoca i pisca ne stoje više ni izdavač, ni establišment, ni marketing , ni novac.

Banozio : A da li književnost i na koji način može uticati na društvene mreže ?

ISIDORA : Još davno napisala sam knjigu Virtuelna kurva koja se prva bavila tim fenomenom. Moj dragi  prijatelj  Milorad Pavić tvrdio je da je to revolucionarna  stvar spojiti sajber svet i književnost. Od tad je prošlo mnogo vremena ali čini mi se da književnost još uvek nije dubinski obradila ovu temu, kao,da su to dva paralelna sveta. Slično iskustvo,sam imala i sa prvim tviter romanom Avato...kao,dve paralelne galaksije koje neki putnici istovremeno posećuju.

 Banozio : Koja bi bila uloga naših istaknutih pisaca u razvoju turizma ?

ISIDORA : Pa pisci su ti koji su prvi  otkrivali destinacije i nametali trendove. Da nije putopisnih romana elita bi se tesko odlucivala da trosi novac na putovanja. Pisci putopisnih romana su glavni trendseteri turizma kroz istoriju. Covek pocinje da cezne za necim tek kad o tome cita i masta. Iskreno, ja sam najveci uspeh imala sa upoznavanjem nase publike sa zemljama Magreba. prosto posle mojih romana o Tunisu, Maroku, Egiptu ljudi su zaista sa manje straha tamo putovali. Jedna citateljka me napala da je krenula u Kairo posto je procitala moj roman i da nije dozivela nista slicno,hahahaah kaze da je sve bilo mnogo bolje u romanu. 

Banozio : Uskoro se održava #novaenergija na Kopaoniku konferencija posvećena intenet ekonomiji znanja, podržavaš li manifestacije tog tipa?

ISIDORA : Ja nikad nisam bila zena koja je razumela  finansijski establišment. Kad kažeš konvencija/konferencija mene već uplaši rigidnost tog pojma. Ali verovatno svi proboji moraju da se dese preko najdosadnijih birokrata ovog stvarnog sveta u tom smislu nije važno da li ja to podržavam ili ne, važno je da se ipak dešava.

 Banozio : Blog, Blogovi, modni blogovi, Vlog-ovi?

ISIDORA : Cini mi se da blogovi polako ispadaju iz mode, na zapadu su oni bili jako komercijalizovani, ovde se sve svelo na ponekog uticajnog o,cijem veltansaungu ljudi zele da citaju.

Banozio : Centralna ličnost tvojih romana je ,,žena''. Kako ocenjuješ trenutni položaj srpske žene u odnosu na virtualni svet i viralne trendove.. Žena je izložena opasnosti, uostalom kao i svako od nas, neovlašćeno  prodiranje u privatnost i druge loše stvari kao na dlanu zahvaljujuci internet komunikaciji.

ISIDORA : Dosta žena se danas krije u virtuelnom svetu i cak se predstavljaju pod muškim nadimcima da bi se sakrile. Pisala sam o tome. Polozaj žena u sajber svetu je refleksija naše stvarnosti, prosta mimeza i jezivih diskriminacija i vulgarnog šovinizma, tu se stvari sporo menjaju ali u svakom slučaju svaka emancipacija se brže odvija u virtuelnom svetu i odatle se polako siri.

 Banozio : Mišljenje o Nišu, Nišlijama... svesna si da si  jako čitana u Nišu, i da je većina  čitalaca, zapravo čitateljki, bez obzira na uzrast. Šta je potrebno da se taj odnos promeni u korist muške publike ?

ISIDORA : Jako volim Niš, on je zaista grad,sa istorijom, grad plave krvi koji je bez razloga marginalizovan. Mislim da će u budućnosti imati sve veći značaj u našem kulturnom životu pa i političkom. Tačno je sedamdeset ako ne i osamdeset posto moje publike su žene, ono,što je utešno jeste da žene i statistički mnogo više čitaju od muškaraca tako da nije lako postići balans polova. Ja to ne znam, kada pisem ne pišem ciljano za jedne ili druge, muškarci vise čitaju istorijske romane i kod takvih knjiga sam imala više muških čitalaca, Ali ja pišem za duše ne za pol, tako da budem iskrena te me podele previše ni ne interesuju.

 Banozio : Kako glasi tvoja  afirmativna poruka o Nišu?

ISIDORA : Srbiji je potreban sjaj i uticaj, pamet i lepota Niša

Banozio : Da li je moguće štiti copyright  u eri digitalizacije, odnosno narastajuće piraterije ?

ISIDORA : Teško, to je veliki problem, lično sam osetila to na svom radu, strašno mnogo sam kradena na sve načine.

Banozio : Definitivno si jedna od najpraćenijih ličnosti Srbije na Twitteru, Tvoji tvitovi su smisleni, deluješ aktivno, što je velika komparativna prednost u odnosu na ostale javne ličnosti. U tom smislu koliko  je bitna interakcija sa foloverima na twitteru ?

ISIDORA : Ja sam zaljubljena u twitter i zato je to tako. Meni prija ta svedena zen komunikacija, tw mi je otvorio mogućnost da komuniciram sa najinteligentnijim osobama koje inače ne bih imala priliku da upoznam u stvarnosti i ja sam istinski blagodarna na tome. U tom smislu razmena misli na tw je zapravo centralna razmena ideja u mom životu, to smatram najvažnijim aspektom mog socijalnog zivota, uz tw se osećam mnogo manje usamljeno u svojim apartnim stavovima.

Banozio : Da li će digitalno izdanje knjige uspeti da zameni štampano?

 ISIDORA : Ne znam, na zapadu ljudi to više konzumiraju. Naši ljudi sporije prihvataju tu formu. Ja lično tako čitam samo stručne knjige, i,ja volim da se zavalim i držim pravu knjigu u rukama.

 Banozio : Decenijama su se trudili da definišu ulogu pisaca u periodu političkih kampanja. Postoji li neka značajnija rola srpsklog pisca ili je to samo trendy i za jednokratnu upotrebu?

 ISIDORA : Marketinški magovi su preuzeli te uloge, sve češće partije koriste strane kompanije da im to rade. Još od Brane Crnčevića ne znam da je iko od pisaca,imao ozbiljan uticaj na kampanje. Političari potcenjuju pisce, više veruju majstorima marketinške obmane. To je veliki problem, zato su nam kampanje tako lažne i frigidne bez humora i duše...Sa druge strane to je i blagoslov za pisce, da su sacuvani od tog strašnog sveta političke trivije. 

NADAM SE DA STE UŽIVALI U INTERVJUU.

MOJE PREPORUKE  

PRE NO ŠTO DONESEŠ ZAKLJUČAK O NEČEMU, POKUŠAJ DA SE UVERIŠ SOPSTVENIM ČULIMA. #StopPredrasudama