петак, 16. март 2012.

Sporazum o fer kampanji u Nišu-ajd' da vidimo za koga nećemo glasati

Pre par dana je inicirano potpisivanje tzv.''sporazuma o fer ponašanju političkih stranaka,tokom izborne kampanje'' u Nišu.Inicijator : niški Mile protiv tranzicije.Osećam obavezu da se oglasim povodom ovog nemilog događaja koji svoj vrhunac treba da doživi 21.marta 2012.godine potpisima pozvanih.Smatram da je u najmanju ruku sam sporazum u izbornoj utakmici - smešan.Ali i tragičan.

Zašto sam protiv jedne takve inicijative :





1.Zato što znam od koga potiče!(na to su me podsetili i brojni prijatelji)

2.Zato što NAM je dosta sistema : 'ruka ruku mije'(sve mi nekako liči na političku aboliciju, svako bi svakoga da abolira)

3.Zato što nisu lideri svih niških stranaka pozvani da pristupe potpisivanju tog sporazuma(samo 'čelnici'' 8 stranaka)

4.Zato što bi niška javnost mogla da bude uskraćena za istinu o kandidatima

5.Zato što se mnogi obični ljudi protive tome

Na sve ovo su mi skrenuli pažnju neki od prijatelja, koji su razočarani ovakvim inicijativom.
Apelujem na sve prijatelje i simpatizere bloga, da se strasno usprotive svakoj stranci čiji je predstavnik potpisnik jednog ovakvog tzv.''sporazuma - o prikrivanju nedela'' i da ih zaobiđemo olovkama na izborima...

Imamo dovoljno zakona, podzakonskih akata...Pre svega zakon o finansiranju političkih aktivnosti, zakon o oglašavanju, mnoge druge propise koji nameću fer ponašanje igrača na izbornom terenu..Ovaj pokušaj mi liči na sledeće:imamo 2 fudbalska tima na terenu, e i sada kao oni su se dogovorili da igraju fer i da nijedan igrač suparničke ekipe ne puca ka protivničkom golu da ne zabije golčinu, jer tobože nije fer.

Kako da dopre istina do birača?-Zamislite scenu u tv-studiju...sede 2 kandidata, a predstavnici njihovih stranaka potpisaše sporazum...jedan kandidat je čist ko suza,a ovaj drugi prekrojio baja gradski budžet, tu i tamo po neka prijavica DRI...priča ovaj drugi svoj program, svoje stavove, ne plaši se za ćerku, tetku kojoj je omogućio da kupe po 2-3 firme da ih onako dobrano srozaju, da otpuste po par stotina ljudi...a sve vreme ovaj prvi(jadnik)bi da kaže nešto, al ne sme, obavezuje ga papir!Šta tu nije fer, da se čisto onako iznese za nekog ko je pokrao narodske pare, neki od podataka koji bi ga raskrinkali...Kakve veze ima porodica tog nezajažljivog?Pa, ima!Naravno...

Ja predlažem najjačima, da dorade sporazum, pa da ga zgužvaju,pa pravac u kanticu za otpatke!!!


четвртак, 15. март 2012.

Rupe na putu



        U prvom trenutku odlučila sam da ovaj tekst napišem sa puno entuzijazma i tako ispunim “davno” dato obećanje autoru ovog bloga . Ali, onda sam shvatila da je danas vrlo nezahvalno pisati o političkoj stvarnosti. Tada sam se duboko zamislila nad svim mogućim opcijama kako napisati tekst a izbeći zamke koje nas, vrlo lako, mogu uvesti u stanje  jadikovanja i kritikovanja  te iste stvarnosti i političara koji su krivi “ama bas za sve sto nam se dešava “

Autor
Ana Kolarević
Izbori se, dakle, bliže. Od nas će se po istom scenariju i , uz slična obećanja ,tražiti da damo svoj glas ovoj ili onoj političkoj partiji .Neki će se odlučiti za političku apstinenciju  uz objašnjenje da tog dana žele da se bave pametnijim stvarima. I tu kao da se sve završava.

     Ukoliko budućnost, zajedno sa nama, bude svedočila o svim  obećanjima  koja nisu ispunjena i ponašanju  ljudi koji  su  spremni  na sve u sasvim ogoljenoj potrebi da ostanu na vlasti i zadrže sve privilegije,  krenućemo u ponovno i besomučno kritikovanje vlade. 


I, po već viđenom scenariju , na nju svaliti svu odgovornost za sopstveno nezadovoljstvo.                                                                                     
Neko će prigovoriti- Ali zar nisu krivi? Ja ipak ne želim da govorim o krivici, već o odgovornosti. Ali ovog puta ne o odgovornosti vlade već nas samih.

      Nedavno sam  čula priču o čuvenom profesoru i kardiohirurgu, Ninoslavu Radovanoviću . Sedamdesetih godina mu  tadašnja vlast u Nišu nije dozvolila da otvori kardiohirurgiju u  Niškoj Banji  a njegove  “kolege” zabrinute za svoje položaje i “stručnost”  koja bi bila u senci  ovog velikog  kardiohirurga, pozvali su se, verovali ili ne, na njegovu nestručnost. On je otišao u Sremsku Kamenicu i tamo otvorio kliniku koja je sada jedna od najprestižnijih kardiohirurških klinika u ovom delu Evrope.
  Ninoslav Radovanović  je primer onih, na žalost retkih ljudi, koji su uvek imali dovoljno energije i entuzijazma i dosledno pratili svoje snove dok oni nisu postali stvarnost.
        Šta je, međutim, sa onom većinom, koja nikada ne podigne palčeve u znak podrške nečijim idejama , već u svojoj inerciji  pa tako i nedostatku samopoštovanja  uporno žele da potkopaju bilo čiji uspeh? Koliko vas poznaje baš takve ljude u našem društvu? Zašto je zavist jedan od arhetipova našeg naroda, uz one čuvene da smo osuđeni na ropstvo? Može li se upravo tim arhetipovima i takvom odnosu prema svemu u društvu pripisati razlog zbog koga smo tu gde jesmo?  Možemo li da prevaziđemo hronično nezadovoljstvo i potrebu da kritikujemo? 
    Zaista, zapitajte se koliko ste puta bili u situaciji da šetate gradom, lepo je vreme , zelenilo, zaljubljeni parovi okolo, deca se bezbrižno igraju pored fontane na Trgu Kralja Milana. Ali mi tu negde u blizini primetimo  rupu na putu. I na nju se fokusira sva naša pažnja.Hoćemo li dozvoliti da nas rupe na putu zauvek zadrže u tom vakumu? 
      Naši pojedinačni  načini i stilovi života mogu biti jednako važni kao i svi društveni projekti . Hajde da raščistimo sa arhetipovima  i shvatimo da se budućnost ne može graditi kopanjem po prošlosti. Treba nam nova energija za novo društvo koje će biti zasnovano na principima istinske demokratije. A izbori ce doći i  proći…


O AUTORKI i Tekstu: Ana Kolarević - novinarka pre svega.Vođena entuzijazmom, borbom za sadašnjost iz koje se kreira budućnost, odlučila je da podrži rad na jednom projektu,pre svega mladih ljudi.Tu je i moja malenkost.Tekst, kojim autorka odskače od izazova novinarske profesije vođena željom za  pravednijom stvarnošću, naterao me je da kao čitaoca razmislim o svemu.Poruka je tu.Veštim stilom izbegavajući suvoparnost ''stand-up'' izveštavanja za Tv ''Prva'' za koju izveštava, Ana dokazuje još jedan akt.Bez gaženja po svetu informacija, koje se moraju filtrirati, pa zatim predočiti širokom auditorijumu, autorka nas uvodi u svet razmišljanja i preispitivanja sopstvenih postupaka na originalan način.Čitaocima nije ostavljeno mnogo izbora.Izbor se svodi na 2 opcije.1.Menjati 2.Prepustiti se stihiji prošlosti.









петак, 09. март 2012.

Pitali ste - Ninoslav Volarević odgovara ! ! !(FAQ)



P : Da li bih mogao  da posetim u krivičnom postupku okrivljenog koji mi je prijatelj?

Autor odgovora
Ninoslav Volarević

O : Možete, ukoliko vam istražni sudija ili po podizanju optužnice, predsednik sudećeg veća odobri posetu. Odredbom čl. 150. st. 1. Zakonika o krivičnom postupku (,,Sl. list SRJ", br. 70/2001 i 68/2002 i ,,Sl. glasnik RS", br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 - dr. zakon, 49/2007, 20/2009 - dr. zakon, 72/2009 i 76/2010, u daljem tekstu: ZKP) propisano je da po odobrenju istražnog sudije i pod njegovim nadzorom ili nadzorom lica koje on odredi, u granicama kućnog reda, pritvorenika mogu posećivati bliski srodnici, a po njegovom zahtevu - lekar i druga lica. Pojedine posete mogu se zabraniti, ako bi usled toga mogla da nastane šteta za vođenje postupka. Protiv rešenja istražnog sudije o zabrani pojedinih poseta pritvorenik može izjaviti žalbu koja ne zadržava izvršenje rešenja. Odredbom čl. 150. st. 7. ZKP, navedeno ovlašćenje istražnog sudije, posle podignute optužnice, do pravnosnažnosti presude, vrši predsednik sudećeg veća.

Formular zahteva za izdavanje dozvole za posetu pritvoreniku možete preuzeti sa zvaničnih sajtova sudova RS. Pretpostavljam da ste iz Niša, pa Vam prosleđujem link Osnovnog suda u Nišu http://www.ni.os.sud.rs/images/formulari/ZahtevZaPosetuZatvoreniku.pdf . Navedeni formular zahteva se može uzeti i u sudu. Po popunjavanju, zahtev za izdavanje dozvole za posetu pritvoreniku se predaje (krivičnoj) pisarnici suda pred kojim se vodi krivični postupak protiv okrivljenog.

P : Studiram prava, pa da li možeš da mi kažeš koje su razlike između komisivnih i omisivnih delikata kroz neke primere prakse? Jelena Niš



O : Komisivni delikti su oni kod kojih se radnja izvršenja sastoji u činjenju, odnosno vrši se aktivnim ponašanjem štetnika, preduzimanjem voljnih telesnih pokreta. Kod omisivnih delikata radnja izvršioca se sastoji u pasivnom, negativnom držanju, odnosno voljnom propuštanju telesnih pokreta, vrši se nečinjenjem. Navedeni izrazi upotrebljavaju se u teoriji kaznenog prava.

Navešćemo nekoliko primera, koristeći se odredbama Krivičnog zakonika (,,Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009 i 111/2009, u daljem tekstu: KZ) kako bi ukazali na razliku između komisivnih i omisivnih krivičnih dela (pretpostavljam da spremate ispit Krivično pravo).

Odredbom člana 203. stav 1. KZ propisano je da ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Citiran je član kojim se normira krivično delo krađa.

Odredbom člana 342. KZ predviđa se da će se lice koje neovlašćeno i uz naknadu bavi pružanjem pravne pomoći, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Ovde je citiran član kojim se normira krivično delo nadripisarstvo. 

Šta je zajedničko za ova dva krivična dela koja su uzeta za primer? I kod jednog i kod drugog, radnja izvršenja se sastoji u aktivnom preduzimanju konkretnih voljnih telesnih radnji učinioca krivičnog dela. U vezi sa krivičnim delom krađe, učinilac krivičnog dela oduzima tuđu pokretnu stvar, a ona se može izvršiti jedino činjenjem (recimo, situacija uzimanja vrednije stvari sa stola od strane lica koji je pozvan u goste na neko okupljanje ili hitro ,,mažnjavanje" novčanika ili tašne iz nekog stana, kada je vlasnik zaboravio da zatvori vrata). U drugom slučaju, kod krivičnog dela nadripisarstvo, radnja izvršenja se sastoji u neovlašćenom pružanju pravne pomoći i to uz naknadu. Dakle, radnja izvršenja može biti sastavljanje isprava (ugovora, testamenta i dr.), davanje pravnih saveta, zastupanje pred sudovima i drugim organima od strane za to nekvalifikovanog lica i to uz naknadu (redovno se naknada sastoji u novcu, mada može biti i u drugim dobrima). Kao što se može zaključiti, i ovde se radnja izvršenja vrši činjenjem, odnosno aktivnim postupanjem učinioca krivičnog dela. Ne može se sastaviti isprava nečinjenjem ili dati pravni savet ćutanjem, zar ne?

Omisivna krivična dela mogu biti prava i neprava. Prava omisivna krivična dela su ona koja se jedino mogu izvršiti nečinjenjem. To su, npr. krivično delo nepružanje pomoći iz čl. 127. st. 1. KZ ili krivično delo nedavanje izdržavanja iz čl. 195. st. 1. KZ. 
Radi boljeg pojašnjenja, citiraćemo odredbu člana kojom je normirano krivično delo nedavanje izdržavanja u KZ:

,,(1) Ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.”

Kao što možemo zaključiti, radnja izvršenja sastoji se u nedavanju izdržavanja, odnosno pasivnom držanju učinioca krivičnog dela. Ona se sastoji u nepreduzimanju radnji koju je po nekom pravnom osnovu učinilac dužan da preduzme. Za postojanje omisivnih krivičnih dela, mora da postoji pravna obaveza na činjenje, a učinilac suprotno takvoj imperativnoj odredbi, ima pasivno držanje. Pravna obaveza može da proizlazi iz zakona ili drugog opšteg pravnog akta, pravna obaveza može da bude zasnovana na ugovoru ili na nekom pojedinačnom pravnom aktu (recimo, rešenju o prijemu u radni odnos). U ovom konkretnom slučaju, pravni osnov na postupanje (davanje izdržavanja) je izvršna sudska odluka ili izvršno poravnanje zaključeno pred sudom ili drugim nadležnim organom (pojedinačni pravni akt), a učinilac se odlučio da po istoj ne postupa. Dakle, vrši radnju krivičnog dela nečinjenjem.

Kod nekih krivičnih dela, radnja izvršenja se redovno preduzima činjenjem, ali može se izvršiti i nečinjenjem. Recimo, kod krivičnog dela ubistvo iz čl. 113. KZ, radnja izvršenja se sastoji u lišenju života drugog lica. Obično se neko lice liši života preduzimanjem aktivnih voljnih telesnih radnji (pucanjem iz pištolja, nanošenjem udarca sekirom u glavu, sipanjem otrova u piće…). Ali, nije isključeno da se lice može lišiti života i radnjom nečinjenja (ostavljanjem lica bez vode i hrane u zatvorenoj prostoji kada je neizbežno da će to lice, posle izvesnog vremena, umreti), mada je to ređe. U drugom slučaju govorimo o nepravim omisivnim krivičnim delima. Dakle, o krivičnim delima koja se mogu, ali i ne moraju izvršiti nečinjenjem. Kako ih razlikovati? I kako razlikovati komisivna od omisivnih dela? Obično se prava omisivna krivična dela jezički formulišu korišćenjem odrične rečce ,,ne". Ko NE pruži pomoć, ko NE učini, ko NE glasa, ko NE preduzme... Ili u formi glagolske imenice: nepružanjem pomoći, nečinjenjem, nepreduzimanjem... 

Radnje izvršenja nepravih omisivnih krivičnih dela ,,zvuče" kao i radnje izvršenja komisivnih pa se u svakom konkretnom slučaju treba utvrditi da li se radnja može izvršiti i činjenjem i nečinjenjem ili samo činjenjem. Recimo, kod krivičnog dela napad na vojno lice u vršenju vojne službe iz člana 404. st. 1. KZ, propisuje se da ko napadne ili preti da će napasti vojno lice koje vrši službu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ovo krivično delo po prirodi stvari se ne može izvršiti nečinjenjem. Ne može se nikako napasti vojno lice ili pretiti da će se napasti vojno lice koje vrši službu pasivnim držanjem drugog lica.

Cilj mi je bio da Vas poučim kako da razmišljate i shvatite suštinsku razliku između ovih dvaju vrsta kaznenih dela. Nadam se da sam u tome uspeo i da sada sami možete da nađete još puno primera analizirajući zakonske (ili neke druge opšte) pravne propise. Izvinite, ako sam bio preopširan u izlaganju. Puno uspeha u daljem studiranju!

P :Šta da radim pošto se sada vodi za objekat u kome se nalazi moj stan katastar nepokretnosti, a podaci koji su upisani,ne odgovaraju podacima iz Zemljišnih knjiga?napravljena je greška prilikom upisa  Branko Niš

Odgovor : Vrlo čest problem koji se javlja u praksi. Međutim, ne treba puno zameriti s obzirom na naglo povećanje obima posla Republičkog geodetskog zavoda, odnosno mesno nadležne Službe za katastar nepokretnosti (u daljem tekstu: Zavod), pa nije ni čudo što dolazi do takvih grešaka.

 Odredbama člana 137. Zakona o državnom premeru i katastru (,,Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 18/2010, u daljem tekstu: Zakon) propisana je mogućnost ispravljanja grešaka u održavanju katastra nepokretnosti.
Navedenim odredbama iz pomenutog člana pravi se razlika između grešaka koje se odnose na nepokretnosti od grešaka koje se odnose na stvarna prava na nepokretnostima.

U stavu 1. člana 137. Zakona propisano je da u postupku održavanja katastra nepokretnosti Republički geodetski zavod po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima. S obzirom da nije propisan nikakav rok za preduzimanje ovih radnji, Zavod, kad utvrdi postojanje greške, nedostatka ili propusta koji se odnose na podatke o nepokretnostima, pokrenuće postupak po službenoj dužnosti bez obzira na momenat kada je takva vrsta greške nastala. Isto će postupiti i ako postupak za ispravku greške, nedostatka i propusta koje se odnose na nepokretnost pokrene stranka.

Stavom 2. člana 137. Zakona propisuje se da se greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima mogu ispraviti u roku od pet godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti ili u roku od pet godina od dana početka primene katastra nepokretnosti. Stavom 4. istog člana Zakona propisan je dodatni uslov (pored ovog vremenskog roka od pet godina), a to je da se ne dozvoljava ispravka bez saglasnosti lica koje je posle pogrešnog upisa, upisalo svoje stvarno pravo smatrajući podatke katastra nepokretnosti istinitim i potpunim, u skladu sa načelom pouzdanja iz člana 63. Zakona. Dakle, ukoliko se neko treće lice pouzdalo u te netačne i nepotpune podatke iz katastra nepokretnosti smatrajući ih istinitim, pa upiše neko svoje stvarno pravo u katastar, za izmenu istih potrebna je i njegova saglasnost.

U slučaju greške koja se odnosi na upis stvarnog prava, gotovo redovno postupak se pokreće po zahtevu stranke, iako nije isključena mogućnost pokretanja postupka i po službenoj dužnosti. U tom slučaju Zavod mora konstatovati da li je protekao rok od pet godina iz člana 137. stav 2. Zakona, a zatim i da li je potrebno dostaviti dokaz o saglasnosti lica koje je svoje stvarno pravo upisalo pouzdajući se u tačnost podataka katastra nepokretnosti.

Iako nisu baš na najbolji način usaglašene odredba člana 19. stav 1. tačka 3) Zakona o republičkim administrativnim taksama (,,Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011 i 70/2011 - usklađeni din. izn.) i odredbe Uredbe o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda (,,Sl. glasnik RS", br. 45/2002, 15/2010 i 9/2011), u praksi se naknada za ispravku greške u katastru nepokretnosti za sada ne naplaćuje.
O ispravci greške, nedostatka i propusta Zavod donosi rešenje protiv kojeg nezadovoljna stranka može izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja. O žalbi odlučuje Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja svojim rešenjem.
Protiv drugostepenih rešenja Ministarstva može se pokrenuti upravni spor. U tom slučaju Zavod je po službenoj dužnosti dužan da u bazi katastra nepokretnosti upiše zabeležbu da je upravni spor pokrenut.

Na osnovu odredbe člana 128. stava 2. Zakona, danom prijema sudske odluke Zavod je obavezan da izvrši upis u katastar nepokretnosti. Pod upisom podrazumeva se i brisanje prava na nepokretnostima, kao i brisanje upisa izvršenog prvostepenim rešenjem koje je poništeno.

Ono što bi trebalo posebno istaknuti je to da je Republički geodetski zavod organ uprave. 


Organi uprave shodno čl. 9. Zakona o državnoj upravi (,,Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010) deluju u skladu sa načelom delotvornosti u ostvarivanju prava stranaka. Navedenim načelom se propisuje da su organi državne uprave dužni da strankama omoguće brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa. U tom smislu, Republički geodetski zavod je na svom zvaničnom sajtu http://www.rgz.gov.rs/ objavio dosta informacija koje građanima mogu da budu od koristi i u kojim mogu naći odgovore na svoja pitanja. Takođe, građani se Zavodu mogu i neposredno obratiti.
P.S. U odgovoru na pitanje nije ,,obrađena” situacija kada treće lice ne da saglasnost u smislu odredbe člana 137. stava 4. Zakona. Ovo iz razloga što iz sadržine pitanja pretpostavljam da nije došlo do takve vrste spora. U navedenoj situaciji, Vama bi jedino, kao mogućnost, ostalo da podnesete tužbu nadležnom sudu protiv trećeg lica radi utvrđenja svog stvarnog prava na predmetnoj nepokretnosti. Parnice u vezi sa ovom vrstom spora mogu ponekad da budu vrlo komplikovane i neizvesne pa Vam savetujem, ako je to slučaj, da angažujete advokata. Inače, ukoliko biste uspeli u sporu, pravnosnažna presuda po Vašoj tužbi u kojoj se navodite kao titular stvarnog prava na spornoj nepokretnosti, predstavlja osnov po kojem će Zavod postupiti i izvršiti upis promene u katastar nepokretnosti.

четвртак, 08. март 2012.

Poklon damama


Svim ženama želim da  bar na ovaj praznični  dan budu centar sveta svojih najvoljenijih, da budu samosvesne, ambiciozne, kada je potrebno tolerantne, da budu voljene i da vole, da se u što većoj meri uključe u sve društvene tokove, da to traje.

Ovaj tekt posvećujem Vama.U nadi da ćete se izboriti za ravnospravnost u društvu i veri da ćemo mi  muškarci smoći snage da se ophodimo u odnosu na Vas na jedan dukčiji način.Ovo je moj pokušaj.

Jedna devojka koju poznajem, pre par dana izbacila je na svom statusu na Fb-u čuvenu frazu da iza upešnog muškarca stoji žena.
Zašto takvo postavljanje odnosa?
Ne  priliči.Ne treba pasivizirati ženu kao osobu, ne treba je potčiniti muškarcu.To se upravo na ovaj način postiže.Kritikujem one žene koje se saglašavaju sa ovakvim poimanjem stvari.Ako zaista tako misle, onda je i to ok.

Po Gender Parity Report-u  žene čine polovinu svetske populacije,ali su zastupljene  sa manje od 1/5 u nacionalnim vladama, svega 9,4% žena je u upravnim odborima kompanija, a na menadžerskim pozicijama nešto oko 20%.Vallerie Keller, osnivačica i CEO Veritasa, proglašena je na World Econic Forum 2012 Mladom svetskom liderkom, diskutovala je o potrebama društva za više žena na liderskim pozicijama.
Jako interesantno je i njeno opažanje, vezano za promene u Davosu.Nekada je bila u kongresnim salama jedini ženski predstavnik.Sada su učesnici izjednačeni.To je opisala kao senzaciju.Jednim pogledom na Young Global Leader zajednicu = 41% žena, od 192 lidera čak je 78 žena.
Žene u svetskim okvirima imaju razloga da slave.8. mart.Dan kada treba slaviti dramatični napredak : žene su danas zdravije i obrazovanije nego ikada pre.Čak i čelni ljudi  World Bank uočavaju napredak na polju ekonomije od trenutka jačanja ženske uloge u društvu.Po otkrićima njihove studije , involviranje žena u društvene tokove znači substancijalni socijalni i ekonomski prinos  na investicije.
Sama Valorie za sebe jednostavno kaže :
’’ Moja odgovornost kao stanovnika ove planete je, da dam svoj doprinos, da imam jednako pravo glasa i da se izborim za to, da izdvojim vreme i svoje talente u službi globalnog društva.’’  

Kvalitetu političkih dešavanja nesumnjivo da su doprinele žene i njihov savestan rad u politici - pokazuju brojne studije širom sveta.
Moje ljubimice.Alex i Sandrinjo.
Zar nisu preslatke?
Kod nas u Srbiji situacija nije sjajna.Brojne statistike nisu precizne.Naše društvo nema evidenciju o javnim agencijama, nemamo podatke ni o broju državne imovine, a onda je izlišno govoriti o ravnopravnosti i ekvivalentnoj zastupljenosti oba pola u različitim oblastima.Mi te podatke nemamo.Mi baratamo pretpostavkama.
Na polju izbornog zakonodavstva, čini se napredak da se poveća broj žena na izbornim listama.Ali takvim pristupom(da mora biti 1/3 na listi biti pripadnika onog pola koji je manje zastupljen) se samo čini korak nazad.Žena ko’ da je numerička oznaka i ništa više.
Balkanska pravila.Porodično nasilje.Nesigurnost.Socijalna dezintegracija.Potlačenost.Sve ovo danas opisuje  koliko je težak status srpkinje i ostalih građanki.
Nisu svi muškarci isti.Naravno da nisu.Neki su samo robovi ’’kvazi-tradicije’’.To se može promeniti.Neki i neće moći.Strašno.
Šta  stoji kao prepreka:
Posao.Veliki deo žena je iskusio da za posao sledi nepristojna ponuda.
Mobing.Neka devojka iz Niša se zaposlila, taman je pomislila da je rešila za jedan period neki od problema, a onda se suočila sa maltretiranjem i šikanoznim postupanjem šefova.
Bitka za bebe.Trebalo bi da vlasti podstiču ovaj rat.Oni ne samo što ga ne podstiču, već obesmišljavaju.Gomile mladih u najboljim godinama razmišlja o odlasku iz zemlje, o rešavanju egzistencije,a o porodici i bebama kao plodovima ljubavi malo ko.Da nesreća bude veća, u doba krize oprema za bebice je centar oporezivanja.
Porodica.Sve češće žena robuje u kući sa osobom sa kojom treba da uživa.Masa tekućih računa, krediti, od porodičnog života prave porodični haos.
Nasilje.Sve izraženije.Sigurne kuće kao utočišta žrtvama porodičnog nasilja samo niču.Zar ne bi bilo bolje da se grade stanovi mladim talentima, fabrike.Više posla, više sigurnosti i optimizma za natalitet.Nešto je trulo u državi Srbiji.

Današnje srpkinje i ostale dame imaju moju podršku, ohrabrenje, da se bore i izbore za sebe,porodicu, svoje mesto u društvu, politici, na poslu.Jedva čekam, da se sruše sigurne kuće, a da na tim mestima pravimo obdaništa, dečje igraonice...To će biti dobar znak da idemo napred.

O njoj si pisao, pevao joj pesme, vodio  rat zbog nje, bila ti je rame za utehu, pričao si joj da je voliš, volela te je, pružila ti ljubav,bila ti je sex simbol, rodila ti dete, vređao si je, zlostavljao, ona te je izdržala i sada joj nisi bitan.
Kada je nestala pitao si me:’’O kome si mi to pričao?’’
Odgovorio sam : O Ženi
On će : Sada shvatam...

Muškarci  : udelite im kompliment, recite im da ih volite, poklonite cvet, knjigu, odvedite ih u  pozorište,budite nasmejani...Ovo je njihov dan.
Bez obzira da li je -  majka, baka, lepotica, razuzdana, nežna, gruba, elegantna, sestra, devojka, u godinama...U kojoj god ulozi bile bez njih se ne može, sa njima je sve lepše i bolje!

SVIM DAMAMA OD SRCA 



уторак, 06. март 2012.

Правници-опрез!Клијент на путу

Однос клијента и правника(можемо га крстити са ''адвокат'', ''правник са положеним или без положеног правосудног'', или већ нешто треће)је за посао од елементарног значаја.Ту почињемо причицу о ефикасности и ефективности.Нарочито у приватном бизнису пословни људи знају колико је тешко придобити клијента, потрошача, уживаоца неког добра...Есенцијално смо прогурали.Тешком муком смо добили посао, стекли заправо клијента.То је права правцата вага!Клацкалица!Сада чврсто стоји поред нас.На тренутак клијент је ту, један тас је однео превагу и то онај који нам више одговара.Међутим, дешава се да ствари крену по злу.Клијент је напрасно нестао.Од чега то зависи?

Свакако:

  • Будимо тачни.Клијентово време је невероватно драгоцено.
Никако:Ма нема везе неће да се наљути ако касним којих десетак минута.
Свакако:
  • Учинимо  клијента важним, нека стекне утисак да је центар наше пажње.Никада не би требало да показујемо колико смо заузети другим стварима или пословима, већ нека буде изненађен ажурношћу, никада не би требало да му одоговоримо на клијентово питање када ће посао бити решен : твој посао мора да причека, јер радим неки други''.
Никако : Овај није нека муштерија.
Свакако:
  • Одговоримо на телефонски позив промптно.Ту се крију и неке од највећих замерки клијената...Ако имамо још и секретарицу, па је учимо да лаже за нас, па својим љубазним гласом преко телефона одговори клијенту.:Шеф ће бити слободан у 16х, а Ви ћете бити први кога ће назвати, док сам у међувремену ја на располагању? Свакако, учтив глас секретарице и гнусна лаж чине да ствари буду компликованије него што јесу.Она је уградила велика очекивања у клијентов психички склоп.Боље, исрено отказати сусрет или шта већ, него изневерити превелика очекивања.
Никако . Не терајмо друге да чине другима, оно што не би волели да се нама дешава.
Свакако:
  • Не дозволимо да клијент чека, нађимо му занимацију.Можда се деси да каснимо, или имамо у току разговор са неким у својој канцеларији.Клијент је пред вратима.Нађимо начина да му олакшамо чекање.Обезбедимо му седалну површину, можда и неко освежење.
Никако : Не смемо да дозволимо да човек - 1)стоји, можда ће потрајати 2) да блеји у плафон(пружимо му неку новиницу, часопис)
Свакако:
  • Употребимо језик бизниса у комуникацији са њим.Ако је пословна особа преко пута нас, користимо у разговору језик клијента.Дакле, правници моји не ломатајте језик сувопарном правном терминологијом, већ научите језик клијента.Како га савладати?-Учењем наравно.Где?-Уличарањем, праћењем вести, пословне терминологије,посетама пијаци...
Никако : нећемо да се користимо правним терминима искључиво, јер убијају комуникацију и воде у конфузију.Покажимо шири дијапазон вокабулара.Морамо то што кажемо да разумемо.Ако је клијент на ''локалном нивоу'', делујмо ко' ''локалци''.
Свакако:
  • Да нотификујемо, битно је сетити се имена и памтити их.У некој шетњи по клијентовим постројењима, или породичној кући..Покушајмо да памтимо сва имена : запослених(референата, менаџера, портира..), клијентових родитеља, деце, кућних љубимаца..То помаже општој позитивној атмосфери и зближавању.Помаже нама.
Никако : Поткрала нам се грешка.Па Јанка зовемо Марко, а Весну Бојаном.Промашили смо у реалности ''легитимацију''.
Свакако:
  • На позив клијента одоговоримо-потврдно.Посетимо круг фабрике, разговарајмо са запосленима, покушајмо да сазнамо што више ствари за клијентов примарни бизнис.
Никако : Ми клијенту: Је ли шефе:Ти овде правиш конзерве?Клијент нама::Не!А ко сте Ви?
Свакако:
  • Добре вести саопштавамо - лично.Нека нас не мрзи, да се прошетамо ако смо закључили неки добар дил на ноге клијенту.Упалимо кола, па правац клијентова канцеларија.Ако их немамо или су у квару - искористимо све благодети јавног превоза или проверимо пешице у каквој смо кондицији.
Никако : Шибамо електронску, цепамо се телефонским позивима...или чекамо да нас позове да саопштимо.
Свакако:
  • Нашем клијенту се ближи рођендан?Седиште фирме се сели?Годишњица?Поменимо, честитајмо и поделимо успех са њим!
Никако : Фирма коју заступамо је на Булевару, па сада Дуваништу, а ми баш ко у инат па на Булевар.


АЛИ......опет то али....и стално то али...У Нишу је СВАКАКО заправо НИКАКО, а НИКАКО =СВАКАКО!

И какве ово везе има са називом блога ''Локални избори у Нишу''????????


Мислимо о томе

четвртак, 01. март 2012.

Ви питали-Одговорио(FAQ)

Импресиониран, бројем посетилаца блога и бројем постављених питања, настављам у стилу од прошлог петка, уз једну напомену:данас објављујем 4 питања и одговоре- које сам издвојио и сврстао у она која се тичу најнепосреднијих политичких дешавања.

П : Шта мислиш да ли треба да постанем члан политичке странка, а ако је твој одговор потврдан - које? Милена - Ниш

О:На ово питање једноставно није могуће одговорити са ''да'' или ''не''.А моје није ни да препоручујем неку странку.Све је ствар персоналне перцепције.Али у сваком смислу, требало би да размислиш да се на неки начин политички активираш.То може бити : читање новина у мало већој мери, гледање политичких тв магазина, излазак на изборе, укључење у неку социјалну групу која се бави политичком тематиком.Можеш детаљније да се упознаш и са неком активношћу посећивањем веб презентације неке странке, како би ти све то помогло да донесеш што исправнију одлуку на предстојећим изборима.
П : Колега да ли делиш мишљење мојих пријатеља и моје, да ми тренутно немамо никакву понуду странака, да су то све једни те исти људи и да ће ма ко да победи на изборима бити исто као и сада? Љуба - Ниш

О : Одмах да кажем да не могу да се сложим са тим констатацијама.Ово је мој став(не искључујем могућност да грешим) који ћу покушати да ти образложим.Прво промена власти сама по себи значи промену.То подразумева промену људи пре свега.Дакле, мислим да ни у ком случају не може бити исто.Остаје да се види да ли ће бити боље или горе.Што се тиче понуде странака, она је у Србији огромна, о томе, заправо о разлозима инфлације политичких странака сам писао пре пар постова.Каже се да квантитет рађа квалитет.И ја бих да резоновао тако.И не бих се сложио да се ради о једним те истим људима.Осећа се да се све већи број до сад политички неактивних активира.А има оних који никада нису били у позицији, без обзира што фигурирају у политичком животу дуги низ година.
П : Бранкић чини ми се да је овај твој блог мало обојен политички? Јелена - Ниш

О : Ово је само нека врста алата, коју користим да изразим  ставове  о последицама политичке аномалије између осталог.Дајем себи то за право јер као један од оснивача покрета ''Отпор'' у Нишу са још петоро људи, осећам неку врсту одговорности за оно што је касније уследило.Данас, многи од наших пријатеља немају посао, или плаћају да би га добили.То сматрам ненормалним.И сам сам био на мети таквих уцена пре пар година, па и мој рођени брат.Што ти апсолутно добро знаш.О још горим стварима, попут раста криминала у Нишу, осећаја несигурности код људи, празним обећањима не бих овом приликом.Дакле, на овом блогу ћеш наћи бројне чланке који ће ти сигуран сам бити од користи и који немају директне везе са политичким дешавањима,а користим ову прилику да ти се захвалим што си ме похвалила у телефонском разговору, као и да те позовем да наставиш да пратиш овај блог коме се ускоро прикључује још пар наших заједничких пријатеља и 2 новинара.Трудићу се да и даље имам најобјективнији приступ без обзира на тему.
П : Твоја препорука за изборе : да излазим или не?Мени се не излази на изборе, сви су ми досадни и све су нас некако упропастили. Јелена - Ниш

О :Свакако излазак.Гласај по савести и за кога мислиш да је најбоље.Подсетићу те на ситуацију од новембра прошле године када смо се нашли испред једне ГУ за неку документацију.Тада си ми дословце рекла : ''Полудећу!'', ''Ово није нормално''...''Докле!?''..Да, било је ту само пар докумената, а и пар сати лудила у реду...Због тих и таквих појава које чине бесмисао свега, требало би изаћи на изборе.Свакако да сви покушавају да се ваде фразом ''ја сам аполитичан'', али то су глупости.У Србији је скоро половини пунолетних издата партијска књижица, за разлику од развијених демократија(САД).Тамо у просеку има 1-1,5% људи партијске књижице.Који је разлог?Они живе нормално, за разлику од нас.Овде књижица представља метод за добијање посла, то нема више никакве везе са идеологијом.Али и то ће морати да буде решено.Полако, али сигурно.

Данас сте вероватно приметили и разлику у односу на претходне постове.Ако нисте: писано је ћириличким писмом.Следећи пост ће бити латиницом.Знам, да се неки не би сложили,али гурам својим темпом.Мало ћирилице, више латинице.У перспективи се то може и променити.

Следећег петка : одговори на многа интересантна питања правне и економске струке.
Пишите.Постављајте питања.Без устручавања.