петак, 09. март 2012.

Pitali ste - Ninoslav Volarević odgovara ! ! !(FAQ)



P : Da li bih mogao  da posetim u krivičnom postupku okrivljenog koji mi je prijatelj?

Autor odgovora
Ninoslav Volarević

O : Možete, ukoliko vam istražni sudija ili po podizanju optužnice, predsednik sudećeg veća odobri posetu. Odredbom čl. 150. st. 1. Zakonika o krivičnom postupku (,,Sl. list SRJ", br. 70/2001 i 68/2002 i ,,Sl. glasnik RS", br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 - dr. zakon, 49/2007, 20/2009 - dr. zakon, 72/2009 i 76/2010, u daljem tekstu: ZKP) propisano je da po odobrenju istražnog sudije i pod njegovim nadzorom ili nadzorom lica koje on odredi, u granicama kućnog reda, pritvorenika mogu posećivati bliski srodnici, a po njegovom zahtevu - lekar i druga lica. Pojedine posete mogu se zabraniti, ako bi usled toga mogla da nastane šteta za vođenje postupka. Protiv rešenja istražnog sudije o zabrani pojedinih poseta pritvorenik može izjaviti žalbu koja ne zadržava izvršenje rešenja. Odredbom čl. 150. st. 7. ZKP, navedeno ovlašćenje istražnog sudije, posle podignute optužnice, do pravnosnažnosti presude, vrši predsednik sudećeg veća.

Formular zahteva za izdavanje dozvole za posetu pritvoreniku možete preuzeti sa zvaničnih sajtova sudova RS. Pretpostavljam da ste iz Niša, pa Vam prosleđujem link Osnovnog suda u Nišu http://www.ni.os.sud.rs/images/formulari/ZahtevZaPosetuZatvoreniku.pdf . Navedeni formular zahteva se može uzeti i u sudu. Po popunjavanju, zahtev za izdavanje dozvole za posetu pritvoreniku se predaje (krivičnoj) pisarnici suda pred kojim se vodi krivični postupak protiv okrivljenog.

P : Studiram prava, pa da li možeš da mi kažeš koje su razlike između komisivnih i omisivnih delikata kroz neke primere prakse? Jelena Niš



O : Komisivni delikti su oni kod kojih se radnja izvršenja sastoji u činjenju, odnosno vrši se aktivnim ponašanjem štetnika, preduzimanjem voljnih telesnih pokreta. Kod omisivnih delikata radnja izvršioca se sastoji u pasivnom, negativnom držanju, odnosno voljnom propuštanju telesnih pokreta, vrši se nečinjenjem. Navedeni izrazi upotrebljavaju se u teoriji kaznenog prava.

Navešćemo nekoliko primera, koristeći se odredbama Krivičnog zakonika (,,Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009 i 111/2009, u daljem tekstu: KZ) kako bi ukazali na razliku između komisivnih i omisivnih krivičnih dela (pretpostavljam da spremate ispit Krivično pravo).

Odredbom člana 203. stav 1. KZ propisano je da ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Citiran je član kojim se normira krivično delo krađa.

Odredbom člana 342. KZ predviđa se da će se lice koje neovlašćeno i uz naknadu bavi pružanjem pravne pomoći, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Ovde je citiran član kojim se normira krivično delo nadripisarstvo. 

Šta je zajedničko za ova dva krivična dela koja su uzeta za primer? I kod jednog i kod drugog, radnja izvršenja se sastoji u aktivnom preduzimanju konkretnih voljnih telesnih radnji učinioca krivičnog dela. U vezi sa krivičnim delom krađe, učinilac krivičnog dela oduzima tuđu pokretnu stvar, a ona se može izvršiti jedino činjenjem (recimo, situacija uzimanja vrednije stvari sa stola od strane lica koji je pozvan u goste na neko okupljanje ili hitro ,,mažnjavanje" novčanika ili tašne iz nekog stana, kada je vlasnik zaboravio da zatvori vrata). U drugom slučaju, kod krivičnog dela nadripisarstvo, radnja izvršenja se sastoji u neovlašćenom pružanju pravne pomoći i to uz naknadu. Dakle, radnja izvršenja može biti sastavljanje isprava (ugovora, testamenta i dr.), davanje pravnih saveta, zastupanje pred sudovima i drugim organima od strane za to nekvalifikovanog lica i to uz naknadu (redovno se naknada sastoji u novcu, mada može biti i u drugim dobrima). Kao što se može zaključiti, i ovde se radnja izvršenja vrši činjenjem, odnosno aktivnim postupanjem učinioca krivičnog dela. Ne može se sastaviti isprava nečinjenjem ili dati pravni savet ćutanjem, zar ne?

Omisivna krivična dela mogu biti prava i neprava. Prava omisivna krivična dela su ona koja se jedino mogu izvršiti nečinjenjem. To su, npr. krivično delo nepružanje pomoći iz čl. 127. st. 1. KZ ili krivično delo nedavanje izdržavanja iz čl. 195. st. 1. KZ. 
Radi boljeg pojašnjenja, citiraćemo odredbu člana kojom je normirano krivično delo nedavanje izdržavanja u KZ:

,,(1) Ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.”

Kao što možemo zaključiti, radnja izvršenja sastoji se u nedavanju izdržavanja, odnosno pasivnom držanju učinioca krivičnog dela. Ona se sastoji u nepreduzimanju radnji koju je po nekom pravnom osnovu učinilac dužan da preduzme. Za postojanje omisivnih krivičnih dela, mora da postoji pravna obaveza na činjenje, a učinilac suprotno takvoj imperativnoj odredbi, ima pasivno držanje. Pravna obaveza može da proizlazi iz zakona ili drugog opšteg pravnog akta, pravna obaveza može da bude zasnovana na ugovoru ili na nekom pojedinačnom pravnom aktu (recimo, rešenju o prijemu u radni odnos). U ovom konkretnom slučaju, pravni osnov na postupanje (davanje izdržavanja) je izvršna sudska odluka ili izvršno poravnanje zaključeno pred sudom ili drugim nadležnim organom (pojedinačni pravni akt), a učinilac se odlučio da po istoj ne postupa. Dakle, vrši radnju krivičnog dela nečinjenjem.

Kod nekih krivičnih dela, radnja izvršenja se redovno preduzima činjenjem, ali može se izvršiti i nečinjenjem. Recimo, kod krivičnog dela ubistvo iz čl. 113. KZ, radnja izvršenja se sastoji u lišenju života drugog lica. Obično se neko lice liši života preduzimanjem aktivnih voljnih telesnih radnji (pucanjem iz pištolja, nanošenjem udarca sekirom u glavu, sipanjem otrova u piće…). Ali, nije isključeno da se lice može lišiti života i radnjom nečinjenja (ostavljanjem lica bez vode i hrane u zatvorenoj prostoji kada je neizbežno da će to lice, posle izvesnog vremena, umreti), mada je to ređe. U drugom slučaju govorimo o nepravim omisivnim krivičnim delima. Dakle, o krivičnim delima koja se mogu, ali i ne moraju izvršiti nečinjenjem. Kako ih razlikovati? I kako razlikovati komisivna od omisivnih dela? Obično se prava omisivna krivična dela jezički formulišu korišćenjem odrične rečce ,,ne". Ko NE pruži pomoć, ko NE učini, ko NE glasa, ko NE preduzme... Ili u formi glagolske imenice: nepružanjem pomoći, nečinjenjem, nepreduzimanjem... 

Radnje izvršenja nepravih omisivnih krivičnih dela ,,zvuče" kao i radnje izvršenja komisivnih pa se u svakom konkretnom slučaju treba utvrditi da li se radnja može izvršiti i činjenjem i nečinjenjem ili samo činjenjem. Recimo, kod krivičnog dela napad na vojno lice u vršenju vojne službe iz člana 404. st. 1. KZ, propisuje se da ko napadne ili preti da će napasti vojno lice koje vrši službu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ovo krivično delo po prirodi stvari se ne može izvršiti nečinjenjem. Ne može se nikako napasti vojno lice ili pretiti da će se napasti vojno lice koje vrši službu pasivnim držanjem drugog lica.

Cilj mi je bio da Vas poučim kako da razmišljate i shvatite suštinsku razliku između ovih dvaju vrsta kaznenih dela. Nadam se da sam u tome uspeo i da sada sami možete da nađete još puno primera analizirajući zakonske (ili neke druge opšte) pravne propise. Izvinite, ako sam bio preopširan u izlaganju. Puno uspeha u daljem studiranju!

P :Šta da radim pošto se sada vodi za objekat u kome se nalazi moj stan katastar nepokretnosti, a podaci koji su upisani,ne odgovaraju podacima iz Zemljišnih knjiga?napravljena je greška prilikom upisa  Branko Niš

Odgovor : Vrlo čest problem koji se javlja u praksi. Međutim, ne treba puno zameriti s obzirom na naglo povećanje obima posla Republičkog geodetskog zavoda, odnosno mesno nadležne Službe za katastar nepokretnosti (u daljem tekstu: Zavod), pa nije ni čudo što dolazi do takvih grešaka.

 Odredbama člana 137. Zakona o državnom premeru i katastru (,,Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 18/2010, u daljem tekstu: Zakon) propisana je mogućnost ispravljanja grešaka u održavanju katastra nepokretnosti.
Navedenim odredbama iz pomenutog člana pravi se razlika između grešaka koje se odnose na nepokretnosti od grešaka koje se odnose na stvarna prava na nepokretnostima.

U stavu 1. člana 137. Zakona propisano je da u postupku održavanja katastra nepokretnosti Republički geodetski zavod po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima. S obzirom da nije propisan nikakav rok za preduzimanje ovih radnji, Zavod, kad utvrdi postojanje greške, nedostatka ili propusta koji se odnose na podatke o nepokretnostima, pokrenuće postupak po službenoj dužnosti bez obzira na momenat kada je takva vrsta greške nastala. Isto će postupiti i ako postupak za ispravku greške, nedostatka i propusta koje se odnose na nepokretnost pokrene stranka.

Stavom 2. člana 137. Zakona propisuje se da se greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima mogu ispraviti u roku od pet godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti ili u roku od pet godina od dana početka primene katastra nepokretnosti. Stavom 4. istog člana Zakona propisan je dodatni uslov (pored ovog vremenskog roka od pet godina), a to je da se ne dozvoljava ispravka bez saglasnosti lica koje je posle pogrešnog upisa, upisalo svoje stvarno pravo smatrajući podatke katastra nepokretnosti istinitim i potpunim, u skladu sa načelom pouzdanja iz člana 63. Zakona. Dakle, ukoliko se neko treće lice pouzdalo u te netačne i nepotpune podatke iz katastra nepokretnosti smatrajući ih istinitim, pa upiše neko svoje stvarno pravo u katastar, za izmenu istih potrebna je i njegova saglasnost.

U slučaju greške koja se odnosi na upis stvarnog prava, gotovo redovno postupak se pokreće po zahtevu stranke, iako nije isključena mogućnost pokretanja postupka i po službenoj dužnosti. U tom slučaju Zavod mora konstatovati da li je protekao rok od pet godina iz člana 137. stav 2. Zakona, a zatim i da li je potrebno dostaviti dokaz o saglasnosti lica koje je svoje stvarno pravo upisalo pouzdajući se u tačnost podataka katastra nepokretnosti.

Iako nisu baš na najbolji način usaglašene odredba člana 19. stav 1. tačka 3) Zakona o republičkim administrativnim taksama (,,Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011 i 70/2011 - usklađeni din. izn.) i odredbe Uredbe o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda (,,Sl. glasnik RS", br. 45/2002, 15/2010 i 9/2011), u praksi se naknada za ispravku greške u katastru nepokretnosti za sada ne naplaćuje.
O ispravci greške, nedostatka i propusta Zavod donosi rešenje protiv kojeg nezadovoljna stranka može izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja. O žalbi odlučuje Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja svojim rešenjem.
Protiv drugostepenih rešenja Ministarstva može se pokrenuti upravni spor. U tom slučaju Zavod je po službenoj dužnosti dužan da u bazi katastra nepokretnosti upiše zabeležbu da je upravni spor pokrenut.

Na osnovu odredbe člana 128. stava 2. Zakona, danom prijema sudske odluke Zavod je obavezan da izvrši upis u katastar nepokretnosti. Pod upisom podrazumeva se i brisanje prava na nepokretnostima, kao i brisanje upisa izvršenog prvostepenim rešenjem koje je poništeno.

Ono što bi trebalo posebno istaknuti je to da je Republički geodetski zavod organ uprave. 


Organi uprave shodno čl. 9. Zakona o državnoj upravi (,,Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010) deluju u skladu sa načelom delotvornosti u ostvarivanju prava stranaka. Navedenim načelom se propisuje da su organi državne uprave dužni da strankama omoguće brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa. U tom smislu, Republički geodetski zavod je na svom zvaničnom sajtu http://www.rgz.gov.rs/ objavio dosta informacija koje građanima mogu da budu od koristi i u kojim mogu naći odgovore na svoja pitanja. Takođe, građani se Zavodu mogu i neposredno obratiti.
P.S. U odgovoru na pitanje nije ,,obrađena” situacija kada treće lice ne da saglasnost u smislu odredbe člana 137. stava 4. Zakona. Ovo iz razloga što iz sadržine pitanja pretpostavljam da nije došlo do takve vrste spora. U navedenoj situaciji, Vama bi jedino, kao mogućnost, ostalo da podnesete tužbu nadležnom sudu protiv trećeg lica radi utvrđenja svog stvarnog prava na predmetnoj nepokretnosti. Parnice u vezi sa ovom vrstom spora mogu ponekad da budu vrlo komplikovane i neizvesne pa Vam savetujem, ako je to slučaj, da angažujete advokata. Inače, ukoliko biste uspeli u sporu, pravnosnažna presuda po Vašoj tužbi u kojoj se navodite kao titular stvarnog prava na spornoj nepokretnosti, predstavlja osnov po kojem će Zavod postupiti i izvršiti upis promene u katastar nepokretnosti.

1 коментар: