Rupe na putu

        U prvom trenutku odlučila sam da ovaj tekst napišem sa puno entuzijazma i tako ispunim “davno” dato obećanje autoru ovog bloga . Ali, onda sam shvatila da je danas vrlo nezahvalno pisati o političkoj stvarnosti. Tada sam se duboko zamislila nad svim mogućim opcijama kako napisati tekst a izbeći zamke koje nas, vrlo lako, mogu uvesti u stanje  jadikovanja i kritikovanja  te iste stvarnosti i političara koji su krivi “ama bas za sve sto nam se dešava “

Autor
Ana Kolarević

Izbori se, dakle, bliže. Od nas će se po istom scenariju i , uz slična obećanja ,tražiti da damo svoj glas ovoj ili onoj političkoj partiji .Neki će se odlučiti za političku apstinenciju  uz objašnjenje da tog dana žele da se bave pametnijim stvarima. I tu kao da se sve završava.

     Ukoliko budućnost, zajedno sa nama, bude svedočila o svim  obećanjima  koja nisu ispunjena i ponašanju  ljudi koji  su  spremni  na sve u sasvim ogoljenoj potrebi da ostanu na vlasti i zadrže sve privilegije,  krenućemo u ponovno i besomučno kritikovanje vlade. 


I, po već viđenom scenariju , na nju svaliti svu odgovornost za sopstveno nezadovoljstvo.                                                                                     

Neko će prigovoriti- Ali zar nisu krivi? Ja ipak ne želim da govorim o krivici, već o odgovornosti. Ali ovog puta ne o odgovornosti vlade već nas samih.

      Nedavno sam  čula priču o čuvenom profesoru i kardiohirurgu, Ninoslavu Radovanoviću . Sedamdesetih godina mu  tadašnja vlast u Nišu nije dozvolila da otvori kardiohirurgiju u  Niškoj Banji  a njegove  “kolege” zabrinute za svoje položaje i “stručnost”  koja bi bila u senci  ovog velikog  kardiohirurga, pozvali su se, verovali ili ne, na njegovu nestručnost. On je otišao u Sremsku Kamenicu i tamo otvorio kliniku koja je sada jedna od najprestižnijih kardiohirurških klinika u ovom delu Evrope.

  Ninoslav Radovanović  je primer onih, na žalost retkih ljudi, koji su uvek imali dovoljno energije i entuzijazma i dosledno pratili svoje snove dok oni nisu postali stvarnost.

        Šta je, međutim, sa onom većinom, koja nikada ne podigne palčeve u znak podrške nečijim idejama , već u svojoj inerciji  pa tako i nedostatku samopoštovanja  uporno žele da potkopaju bilo čiji uspeh? Koliko vas poznaje baš takve ljude u našem društvu? Zašto je zavist jedan od arhetipova našeg naroda, uz one čuvene da smo osuđeni na ropstvo? Može li se upravo tim arhetipovima i takvom odnosu prema svemu u društvu pripisati razlog zbog koga smo tu gde jesmo?  Možemo li da prevaziđemo hronično nezadovoljstvo i potrebu da kritikujemo? 

    Zaista, zapitajte se koliko ste puta bili u situaciji da šetate gradom, lepo je vreme , zelenilo, zaljubljeni parovi okolo, deca se bezbrižno igraju pored fontane na Trgu Kralja Milana. Ali mi tu negde u blizini primetimo  rupu na putu. I na nju se fokusira sva naša pažnja.Hoćemo li dozvoliti da nas rupe na putu zauvek zadrže u tom vakumu? 

      Naši pojedinačni  načini i stilovi života mogu biti jednako važni kao i svi društveni projekti . Hajde da raščistimo sa arhetipovima  i shvatimo da se budućnost ne može graditi kopanjem po prošlosti. Treba nam nova energija za novo društvo koje će biti zasnovano na principima istinske demokratije. A izbori ce doći i  proći…


O AUTORKI i Tekstu: Ana Kolarević - novinarka pre svega.Vođena entuzijazmom, borbom za sadašnjost iz koje se kreira budućnost, odlučila je da podrži rad na jednom projektu,pre svega mladih ljudi.Tu je i moja malenkost.Tekst, kojim autorka odskače od izazova novinarske profesije vođena željom za  pravednijom stvarnošću, naterao me je da kao čitaoca razmislim o svemu.Poruka je tu.Veštim stilom izbegavajući suvoparnost ''stand-up'' izveštavanja za Tv ''Prva'' za koju izveštava, Ana dokazuje još jedan akt.Bez gaženja po svetu informacija, koje se moraju filtrirati, pa zatim predočiti širokom auditorijumu, autorka nas uvodi u svet razmišljanja i preispitivanja sopstvenih postupaka na originalan način.Čitaocima nije ostavljeno mnogo izbora.Izbor se svodi na 2 opcije.1.Menjati 2.Prepustiti se stihiji prošlosti.