Završen ovogodišnji Nišvil. Foto finiš više nego emotivan. Za pamćenje. Završetku je prethodio
nastup sjajne Joss Stone, R&B i soul pevačice iz UK, koji je uzburkao sve strasti brojnih ljubitelja ovog
festivala.
Ipak, ovaj #blogpost nije o lepoti potonjeg Nišvila, već o nečem drugom. Reč je o Nišu,
Nišvilu, i Nišlijama.
Prve asocijacije u vezi Nišvila :
Desetine hiljada ljudi koje prođu niškom tvrđavom, stotine kvalitetnih muzičara,
generalno vrhunski džez, dobra atmosfera, mnogo pozitivne energije, pristojni i
srećni ljudi, volonteri koji ukrašavaju
centar Niša, džez radionice... neke stvari koje izdvajaju Niš u ta četiri
festivalska dana od svih ostalih gradova u celoj Srbiji, ali i šire.
Samo neka imena koja su
nastupala na Nišvilu : Kyle Eastwood,
Ron Carter, Reggie Workman, Šaban Bajramović, Leb I sol, Solomon
Burke, Jazzanova, Lenny White...
Nišvil je prilika za sve
zainteresovane ljubitelje muzike da odlutaju u njen svet. Bilo da ‘’imaju’’ ili
‘’nemaju’’ novaca. Cena karata je pristojna, I više od toga. Postoji mnogo ‘’stejdževa’’
koji su besplatni, na kojima su vrhunski performanski nadolazećih muzičkih
virtuoza.. Dakle, karakteristika Nišvila je dostupnost.
Nišvil je godinama u samom festivalskom
svetskom vrhu. Jedan Gardijan je svrstao Nišvil u top 10 festivala. Provera na : https://www.theguardian.com/travel/2016/apr/20/top-10-jazz-festivals-europe-montreux-umbria-cork
Za urbane Nišlije je
poražavajuće što ni na jednom dosadašnjem Nišvilu nije gostovao ministar. Reč
je o vrlo bitnoj činjenici koja nam može mnogo toga reći. Možda i grešim.
A, možda je to jedan od
razloga da i stav medija bude mlitav. Izostanak ’’državne potpore’’, reflektovao
se na slabo interesovanje, pre svih, naših lokalnih medija. Izostaje i puna i
prava podrška javnog servisa.
Sada bih samo napravio
osvrt na rajder-liste odnosno zahteve članova bendova koji dolaze na Nišvil..
To ni u kom slučaju nije iživljavanje o kojem smo mogli pročitati na nekim
portalima ili čuti preko televizija kada
su u pitanju nastupi velikih pop zvezda koje su imale prilike gostovati kod nas
u Srbiji. ... ugovoreni uslovi mogu biti rigorozni i jako zahtevni za
organizatora. Tu pre svega mislim na honorare umetnika i članove sastava, na razne
provizije i plaćanja, poreze i takse, šta u slučaju otkaza nastupa, specijale
klauzule koje se odnose promociju tokom festivalskih dana, troškovi smeštaja,
posebne zahtevi tokom boravka, ketering,
liste gostiju, međunarodni transport, osveteljnje bine i tehnike, udaljenost i
korišćenje logoa, osiguranje.. Pored toga što su ovakvi ugovori interesantni sa
pravnog aspekta, odnosno izazovni, stvari treba pojednostaviti – Da bi Nišvil
nastavio da bude čudo, turistička atrakcija, kutak za ljubitelje muzike,
prilika za zaradu, recept je sledeći – TREBA NASTAVITI SA DOVOĐENJEM NAJZVUČNIJIH
IMENA, A TO SVE NAS NIŠLIJE PRILIČNO KOŠTA. Dugi niz godina sticana reputacija
može biti preko noći urušena ukoliko se za sledeći nastup svi zajedno ne
odredimo prema toj manifestaciji od značaja za Niš. Zato sam mišljenja da
treba taj novac na dovođenje najzvučnijih i najboljih imena tretirati kao
investiciju, a ne kao trošak.
Da neko ne bi pogrešno razumeo ovakav stav koji
se u nekim segmentima ,,poklapa’’ sa oficijelnim saopštenjima pokreta DJB.,
pojasniću ove moje napisane kritike. Apsolutni sam politički neistomišljenik, veliki oponent i
kritičar pokreta DJB , što ne mora da znači da nekada nije moguće da ima
kompatibilnosti različitih političkih misli oko nekih društvenih fenomena. Mislim da Radulovićev pokret DJB vrlo vešto koristi ČINJENICU DA su prepoznali ogromno nezadovoljstvo urbanog dela Niša brigom za opstanak
festivala, nejasan stav zvaničnih organa, ali i odsustvo interesovanja vladajućeg
niškog političkog establišmenta za Nišvil i dešavanja oko njega (to je i moj
utisak, nadam se da grešim) i na taj način vešto vrši politizaciju kulturne manifestacije i u neku ruku zloupotrebu moguće opravdanih strahova naših sugrađana. Naravno da je Grad Niš pokrovitelj Nišvila, da su
sredstva koja Grad Niš obezbeđuje u budžetu pristojna, ali i nedovoljna da se
iz godine u godinu održi neophodni nivo kvaliteta ove za sve nas bitne
manifestacije. O pregovaranju, dovođenju, i neophodnim novčanim sredstvima sam
prethodno i pisao. O silnim dozvolama i saglasnostima, postavljanju bina
(stejdževa), redarima, sistemu prodaje karata, drugim tehnikalijama da i ne
govorim....
Nišvil je tradicija, za
određene ljude stil života, mogućnost da se predstavimo kao
Grad na najbolji mogući način brojnim strancima, prilika da se uživa u dobroj
muzici, da se ljudi zabave, razmenjuju iskustva..
Ponavljam, Nišvil je
svakako šansa da Niš dobro zaradi.
Iskreno, sledeći Nišvil
bi trebalo da bude nekako prepoznat od strane Ministarstva kulture. Da li je
moguće da niko iz Beograda ne vidi, ne želi da vidi, ili šta god, značaj ove manifestacije za celu Srbiju.
Očekujem da iduće godine
Nišvil poseti makar ministar kulture. A, od javnog servisa da bude javni
servis. Takođe, neka se dogovore organizatori tri vrlo značajna događaja za
Srbiju da se terminski ne poklapaju. Mislim na Guču, zaječarsku Gitarijadu i
Nišvil.
Pokušaću da pojasnim,
nekako truba i džez ne mogu jedno bez drugoga, Guča je sabor trubača, a možda
bih baš ja posetio Guču da nije bilo preklapanja. Nekoliko puta sam do sada bio
sa prijateljima u Guči. Bilo nam je predivno, sjajno. Zašto nije moglo i ove
godine? Slično je i za Gitarijadu.
Još uvek se sećam prvog
Nišvila. Zadesio sam se na tom antologijskom mestu pukim spletom okolnosti. Ko
bi tada rekao da će od 50,60-tak gostiju i nekih par muzičara sve to prerasti u
događaj sa preko 660 izvođača, itd..
U ime lokal-patriotizma
- NIŠVIL
Нема коментара:
Постави коментар