четвртак, 25. октобар 2012.

KLASTERI U AGRARU





Ovo će biti prvi u nizu članaka na temu poljoprivrede. Nadam se, da će poljoprivrednim proizvođačima, svim ostalim zainteresovanima,  svaki ispisan red biti od suštinske koristi. Posebna pažnja, biće usmerena na probleme koje imaju poljoprivredni proizvođači sa nagomilanom admistracijom, analizu pravnih propisa, kako  republičkih, tako i na lokalnom nivou. Nekoliko tema će biti posebno apostrofirano: fondovi EU, domaće subvencije i instrumenti podrške komercijalnim gazdinstvima, tekući popis poljoprivrede, koji se sprovodi nakon 60 godina i od čijeg (ne)uspeha zavisi mnogo toga, budžeti, zadruge, seminari, sajmovi i osiguranje. Naravno tu su i elektronske komunikacije i internet kao medij, koji bi u budućnosti mogao igrati presudnu ulogu u agrarnom razvoju. Da bi se bolje razumeli, komunicirali, razmenjivali informacije, dostupne su Vam sledeće stranice :

Zašto prvo od KLASTERA? Pre svega, koncept se prihvatio u Srbiji u oblasti agrara, ali ne u dovoljnoj meri. Cilj je povezivanje i muđusobno poverenje. Predrasude i sujete ostavljamo na stranu. One su samo kočnica. U ovim uslovima, potrebno je da se zajednički podržimo. Neki od postojećih:

DEFINICIJA:
Pod klasterom podrazumevamo grupu industrija i organizacija koje su povezane u odnosima kupovine i prodaje ili koji dele istu infrastrukturu, klijente ili bazu veština i cije veze poboljšavaju konkurentsku prednost učesnika! Klasteri se najbolje razumeju ako ih posmatramo kao regionalne sisteme: 
"Geografske koncentracije međusobno povezanih kompanija, specijalizovanih dobavljača, isporučioca usluga, firmi iz srodnih industrija, i sa njima povezanih ustanova (npr. univerziteti, standardne agencije, i trgovinska udruženja) koje se nadmeću ali i sarađuju." 


Sada bih kao primer dobre prakse naveo  KLASTER formiran na teritoriji Nišavskog okruga koji je  osnovalo  10 međusobno povezanih subjekata, mreža preduzeća za proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda i zdrave hrane, kao i preduzeća zaduženih za podršku (ambalaža, dizajn, marketing, edukaciju) rada i razvoja klastera.Dakle, učesnike možemo svrstati u 2 kategorije :
Osnivači ( subjekti iz oblasti koja je predmet neposredni predmet interesovanja)
Potporne institucije (menadžerske, konsalting i medijske kuće)
Reč je o, 
       AGRO START UP KLASTER čiji je CILJ  pružanje podrške članicama klastera u procesu jačanja konkurentnosti I ostvarivanja profitabilnog pozicioniranja na domaćem I inostranom tržištu.
Radi ostvarivanja ciljeva Klaster naročito:
  1. Prikuplja i obrađuje naučnu i stručnu literaturu iz oblasti preduzetništva, strukovnu literaturu i unapređenja poslovanja i sistema kvaliteta ;
  2. Organizuje radionice, stučne skupove, prezentacije, savetovanja, seminare, sajmove;
  3. Vrši konsalting;
  4. Podnosi projekte;
  5. Obezbeđuje efektivnu i efikasnu upotrebu svih raspoloženih donatorskih fondova;
  6. Sarađuje sa poslovnim subjektima, državnim i naučnim institucijama, školama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu.
Član Klastera može postati svako malo, srednje preduzeće i preduzetnik koji prihvata ciljeve Klastera i Statut i potpisivanjem Pristupnice. Broj članova svakog dana sve je veći.
Faze razvoja klastera:
početna inicijativa I faza:
     analiza stanja, promovisanje klasterizacije, ciljevi prihvaćeni od strane svih učesnika, strategija usmerene na područja delovanja klastera, operativni plan, institucionalizacija,
početni rad klastera II faza:
     komunikacija i razvoj mreže, edukacija, istraživanje i razvoj, marketing i internacionalizacija, razvoj finansijskih resursa,
komercijalizacija III faza:
       razvijena strategija komunikacije, edukacija, istraživanje i razvoj, definisanje komercijalne aktivnosti klastera,
Merljive prednosti članstva u Klasteru:
  • smanjenje troškova poslovanja,
  • lakši pristup tržištima,
  • veće mogućnosti za saradnju,
  • zajednički lanci nabavki,
  • specijalizovane usluge primerene potrebama članova Klastera I drugo.
Nemerljive prednosti članstva u Klasteru:
  • udruživanje (pristup „zajedno smo jači“),
  • sticanje novih i razmena znanja i iskustava (know-how),
  • uticaj na lokalne subjekte od značaja za njihovo poslovanje i dr.

Da pogledamo kroz primer jednog postojećeg klastera čiji su članovi vinogradari i vinari Srbije koliko je bitno udruživanje. Naša država je delovala ofanzivno, propisujući kao obavezne standarde kvaliteta , ISO 22000, OHSAS 18000(standard zaštite radnika), sistem kvaliteta za bolje odnose proizvođača/trgovaca  sa kupcima ISO 9001, sistem zaštite životne sredine ISO 14001, i sistem bezbedne hrane HCCP. To iziskuje troškove, a nemoguće jepojedinačno bez podele tereta I RIZIKA  sa drugima to izdržati.

 Letimičnim pogledom sada na ciljeve pekarskog klastera PEKOS. Cilj je da se prevaziđu barijere, a one su brojne.  Za pekarsku industriju tj. pekare, najvažnije je da se obezbedi osnovna sirovina pšenično brašno, koja je godinama unazad sve slabijeg kvaliteta.To uzrokuje, usled nepovoljnih klimatskih promena da se za istu količinu proizvedenog hleba potroši veća količina brašna i aditiva, samim tim troškovi su veći a neto prihod manji. Uz to mi smo sigurno jedni od najvećih potrošača tog proivoda u Evropi, gde čak oko 8% kod nas se BACI!  Kada se izvrši neka vrsta brzopotezne analize postojećeg stanja, uslova poslovanja, zakonomersnosti  tržišta, sasvim sigurno da će Klasteri biti korak na putu ka ostvarivanju ekonomije obima, manjih troškova proizvodnje, veće šanse za izvozom, zanavljanje sredstava, kvalitetnije ponude, zadovoljstva potrošača, menjanja svesti kod ljudi, diskontinuiteta sa sadašnjom praksom, većeg interesovanja države zbog koncentracije, ali svakako slabljenja uloge pojedinca.



Нема коментара:

Постави коментар