 |
| терети се да је злоупотребио службени положај |
Специјално тужилаштво за организовани криминал поднело је оптужни предлог против Оливера Дулића због злоупотребе службеног положаја,. Оптужним предлогом обухваћени су и Дулићев бивши помоћник Небојша Јањић, као и директор „Путева Србије” Зоран Дробњак, уз напомену да је тужилаштво затражило да се поменутим лицима изрекну безусловне затворске казне.
Они се терете за најблажи облик кривичног дела злоупотребе службеног положаја за који је запрећена казна од шест месеци до пет година затвора. Суду је поднет оптужни предлог, а не оптужница, онда новине, све од прве до последње, преносе како је подигнут оптужни предлог, а не оптужница јер се ради о тзв. „скраћеном кривичном поступку”. Преносе се и казивања тужилаштва да ће се утврдити у наставку поступка да ли је у случају „Дулић” било и корупције. Правничка савест ми не дозвољава (не да ми мира) да не проговорим о личним сумњама када је овај случај у питању. Подсетио бих читаоце блога на пар значајних ствари:
1) да је, колико смо успели из медија да сазнамо, реч о кривичном делу из чл.359. КЗ Злоупотреба службеног положаја
2) да ми није интенција да овим текстом, као појединац вршим било какав притисак и прејудицирам исход поступка, већ да на цео проблем ''Дулић'' гледам једним крајње професионалним погледом
Када је у питању кривично дело Злоупотреба службеног положаја из чл.359. КЗ-а , унео бих цитат нашег Кривичног закона : ''
(1) Службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог. казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог чалана прибављена имовинска корист у износу од четристопедесет хиљада динара учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. ''
Сада бих цитирао и одредбу чл.495. Законика о кривичном поступку (ЗКП) која се односе на скраћени поступак :
'' У поступку за кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до осам година примењиваће се одредбе од 496. до 520. овод закона, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика. ''
Зашто сам унео ове цитате? - Па видите, или смо ми глупи, или нешто са нашим институцијама није како треба ! Дулићу је требало да буде одређен, да не улазим сада у детаље због којих је то тако, притвор. Њему је морало у старту да се стави на терет извршење дело из чл.359. став 3) КЗ-а. Анализом дешавања долазим до закључка да је оптужни предлог на стакленим ногама, а даје довољно аргумената да се запитамо да ли је исти закон за све. Маестрално прибегавање кризном комуницирању бившег министра допринело је да се на цео случај гледа очима конфузије. Ако је на медијима изнето више података о томе да су одређена фирма у контексту случаја ''Дулић'' и са њом повезана лица себи прибавила корист уз помоћ овдашњих инсајдера која је вишемилионска (у еврима) онда је требало подићи ОПТУЖНИЦУ. Ту је крај приче! Зашто је то тако?- : реч је о делу које као битну карактеристику има имовинске вредности и експлицитан новчани израз(у ставовима 2. и 3.)То су облици тзв. ЗЛОУПОТРЕБЕ ИЗ КОРИСТОЉУБЉА. Уколико је стварно извршено дело, ако је пре свега пријава написана на одговарајући начин, па прослеђена тужилаштву на даље поступање, из ње сигурно не проистиче да је за посао око постављања каблова, прибављено 2 пара ципела или 2 црвене !
Још нешто. Каже мени пријатељ, повлачећи паралелу између 2 случаја народних посланика: ''Исто је било и са Чанком''. Нема сумњи да се и у случају ''Чанак'' и у случају ''Дулић'' ради о злоупотреби могућности сазивања, одржавања и теме конференције за штампу у највишем представничком дому. Међутим, није исто. Против Чанка, у тренутку одржавања конференције је покренут поступак кривичног гоњења, док је према Дулићу покренут и кривични поступак, како пишу медији!!!. Нас занима поред тога и када се сматра покренутим кривични поступак, што је различито у односу на поступак кривичног гоњења. У случају ''Дулић'' то је од круцијалне важности.
Кривични поступак је покренут када је донето решење о одређивању притвора у скраћеном поступку, издата наредба о спровођењу истраге или одређен главни претрес. Разлика је огромна и сасвим јасна. Али мени није јасно и даље да ли тужилаштво предузело све мере да се за кривични поступак може рећи да је покренут. Користећи привилегије као посланик, изнео је читав низ папира, а нокон тога и својом причом, директно утицао на будући ток поступка, уз садејство групе солидарних посланика пред новинарима. Мислим да су постојали сви разлози за одређивање притвора и тада не би било дилеме да ли је покренут поступак или не пре одржавања фамозне конференције за новинаре.
Кривични поступак је покренут када је донето решење о одређивању притвора у скраћеном поступку, издата наредба о спровођењу истраге или одређен главни претрес. Разлика је огромна и сасвим јасна. Али мени није јасно и даље да ли тужилаштво предузело све мере да се за кривични поступак може рећи да је покренут. Користећи привилегије као посланик, изнео је читав низ папира, а нокон тога и својом причом, директно утицао на будући ток поступка, уз садејство групе солидарних посланика пред новинарима. Мислим да су постојали сви разлози за одређивање притвора и тада не би било дилеме да ли је покренут поступак или не пре одржавања фамозне конференције за новинаре.
Неки новинарски наслови протеклих дана :
ПРВО ПОЛИЦИЈА ЈУРИЛА ДУЛИЋА, ОНДА ДУЛИЋ ЈУРИО ПОЛИЦИЈУ
УХВАЋЕН НА ДЕЛУ: ТОМАЖИЧ И ДУЛИЋ ЗАЈЕДНО НА ХВАРУ
УХВАЋЕН НА ДЕЛУ: ТОМАЖИЧ И ДУЛИЋ ЗАЈЕДНО НА ХВАРУ
За шта се конкретно терети Оливер Дулић? Према писању медија, наводи се да је полиција поднела кривичне пријаве надлежном тужилаштву против Оливера Дулића из које произлазе основи сумње да су урбанистичко-технички услови, локацијске и грађевинске дозволе и сагласности, које су издали Министарство животне средине и просторног планирања и ЈП ’Путеви Србије’, незаконито издати, противно одредбама Закона о планирању и изградњи и Закону о јавним путевима. Дулић и још двојица осумњичених истиче се у кривичној пријави, посебно су упозоравани у време издавања сагласности и дозвола од стране запослених у министарству и ’Путевима Србије’. Они су тако ставили у повлашћен положај фирму ’Нуба инвест’ у односу на све друге инвеститоре.
На крају бих додао. По мом скромном мишљењу ово је заиста крупан залогај за носиоце власти. Свака оптужба мора бити постојана, нарочито ако се има у виду дело за које се одређена лица терете, такође имајући у виду и о коме се ради. Све мора бити поткрепљено бројним материјалним доказима. Оливер Дулић има право да се брани сам или да узме адвокатски тим. Наш Устав му то гарантује. Ако је крив, казна по закону. У супротном, ако се докаже невиност, мора му се накнадити, како материјална, тако и нематеријална штета. Овом приликом у тексту, нисам износио ставове везане за посланички имунитет, позивање на исти. Једноставно сам само указао на сумњу, да нешто није како треба, узевши у обзир биће кривичног дела, запрећену казну, одсуство одређивања притвора, скраћени поступак, најаве тражења политичког азила, па и само поступање тужилаштва, уз невероватан допринос медија који су додатно све 'закували'.
У тренутку док ово пишем сазнајем да полиција нема намеру да се скраси, већ људи покушавају да спасу што се спасти може :
Полиција нашла нове доказе против Дулића ИЗВОР Курир 14.10.2012.
Шта ако је ово заиста тако? Дулић мора да се поново саслуша, а онда би требало преквалификовати дело, из става 1. у став 3. КЗ-а. Ово је битно, због поступка , јер би у том случају морао да се спроведе редован кривични поступак, а не скраћени, због саме тежине запрећене казне(нема ''наногица'' у кућном притвору, теже иде са споразумом о признању кривице). Чудна је најава из тужилаштва да се придода кривично дело примање мита уколико се обезбеде докази за то, чиме сам заправо и почео овај текст. То је посебно кривично дело и нека врста специјалне злоупотребе службеног положаја, за које је запрећена, у зависности од облика - тежа казна у односу на дело злоупотребе сл.положаја. На тај начин би евентуално уношењем такве квалификације условили ослобађајућу пресуду, без обзира што је дело из истих чињеничних околности, јер би ставили суд у незгодну позицију да прекорачује границе оптужбе чиме би повредили одредбе поступка. Остаје отворено питање: ЗАШТО ЈЕ ТУЖИЛАЦ У СТАРТУ КВАЛИФИКОВАО ДЕЛО КАО ОСНОВНИ ОБЛИК КРИВИЧНОГ ДЕЛА ЗЛОУПОТРЕБА ПОЛОЖАЈА ИЗ ст.1 ч.359. и подигао ОПТУЖНИ ПРЕДЛОГ, а не ОПТУЖНИЦУ у којој би теретио Дулића и остале за чл.359. ст.3 ? Мислите о томе.
Нема коментара:
Постави коментар