Prof.dr dj Banozio

O svom  internet niku Banozio pisao sam na svom fejsbuku nakon brojnih četova radoznalosti mojih fb frendova  u nekoliko navrata  . Banozio  je nastao u čuvenoj niškoj piceriji 3M. 

Prozva me Milan Mitrović tada tako, i to mi ostade. U zadnje vreme dodatno interesovanje izazivaju prefiksi ’’profesor’’ , ’’doktor’’ , ’’didžej’’. Lepo ukomponovano sve to zajedno daje briljantno prof.dr didžej Banozio.

Kako je sve veći broj korisnika društvenih mreža, tako je rasla i znatiželja mojih pratilaca sa kojima se ne poznajem  u ril lajfu  oko tog famoznog profesor dr dižej. Na društvenim mrežama je izvitoperena realnost, te u tom smislu reših da si dodam i REALNI (STVARNI). 

I nik su mi prekrstili, odnosno prekrstio ga je advokat Srđan Aleksić, pa sam po potrebi - Barozo.

Otkuda  to profesor?

Pre nekoliko godina bio sam na jednom jako posećenom skupu, kome su prisustvovali brojni uvaženi pravnici, što praktičari, što teoretičari. Teme skupa (agenda) da me ubijete ne mogu da se setim (iskreno bilo je jako dosadno sve do trenutka interakcije). Polemika je bila o nekoj sasvim trivijalnoj stvari, i što bi mi pravnici, ili što bi političari rekli usledila je jako žustra i bučna rasprava. Kako se umalo nisam lagano uspavao  da bih prekratio vreme ’’uleteo’’ sam u raspravu, i verovatno sam ponešto pametno  rekao čim je to izazvalo interesovanje gostiju. Na kraju je bio neki koktel, i tako se ubeđujemo kolega, koleginica i ja kojim putem najbrže da zbrišemo.. u tom trenutku prilazi mi jedna mlada pravnica, i pita : ,,profesore, rado bih Vam postavila pitanje u vezi pređašnje diskusije, smatram da ste bili jako ubedljivi’’... i  tada ja njoj počnem da objašnjavam da nisam profesor, itd, itd.. zatim u povratku, koleginica i kolega me kičme od zezanja.. profesore Banozio, profesore Banozio.. i tako do u nedogled.

Sledeća situacija dešava se u čuvenom niškom kafiću. Otprilike nedelju dana posle famoznog skupa.. dolazim na poziv prijatelja na čuveno ,, espreso u dužoj sa dve kesice šećera i koka-kola’’, i upadam u sred rasprave oko nekog sasvim tričavog problema oko nekog podneska. Čujem ja o čemu se radi, i da skratim malo tu ispraznu pričicu : Čoveče, presaviješ tabak, lepo pošalješ preporučeno  Poštom i adresiraš na organ koji treba to da primi’’... kad u tom trenutku tajac. Najednom moj prijatelj ustade i reče : Koji si ti PROFESOR, jbt!

Malo kasnije na moje zaprepašćenje saznajem da su na tu temu čak alarmirani brojni profesori, vajni teoretičari, i da je to problem koji je bio maltene nerešiv..

Otkuda to  doktor?

Ispred Privrednog suda u Nišu.. neka sporna situacija oko potraživanja.. pravilo je trogodišnji rok zastarelosti za ugovore iz privrede. Naiđem na kolegu, na blic pada dogovor da odemo u obližnji ,,advokatski’’ kafić u blizini u to vreme zgrade Opštinskog suda (sada Osnovni sud u Nišu), on je imao zakazano ročište zamolio me da mu pravim društvo, ročište je trajalo samo nekoliko minuta, i pred ulaz u Privredni sud on mi priča o firmi za koju radi kako će da puknu, neka velika kinta je u pitanju, ,,kolje’’ ih trogodišnji rok zastarelosti, ispriča mi on o kojoj vrsti potraživanja je reč , ja rekoh pa juče sam pročitao u Biltenu sudske prakse stav građanskog odeljenja da je reč o opštem zastarnom roku (10 godina) koji se ima primeniti na tvoj slučaj i on se toliko obradovao i od tada kada god me vidi, samo doktore, doktore..

A, Didžej (dj) ?

Priča kreće negde na prelazu 2009/10. Pozovem nekolicinu prijatelja, pa počnem da ih molim da se učlane u SNS, da ovo više nema smisla šta radi niški DS, nema ni logike.. oni, aj’ da mi učine, i tako krene, jedan, po jedan, zatim njihovi prijatelji, prijatelji njihovih prijatelja, i tako doguram ja do cifre od 200 potpisanih pristupnica za SNS i to uglavnom ljudi sa Medijane do 2011. godine. Naravno, dešavanja koja su usledila su ih razočarala. Većini tih ljudi gubi se svaki stranački trag. Nestali su iz baze ili nikada nisu bili evidentirani kao naši članovi. Jedan deo njih koji jeste bio u bazi kasnije nikada nije  bio pozvan na neki od sastanaka, na neku stranačku akciju, ili na bilo koji drugi način uključen u stranački rad. Onda ja čujem na stranačkom sastanku (ako se ne varam bila je 2013ta ) – ,,Nemamo kadrove u Nišu.’’ Mislim se šta bre baronišete, 400 ljudi sam vam doveo ( otprilike toliko do sredine 2013.godine ) da pokidaju stvari. Iz svih profesija. Plus, što su dobri ljudi, uvaženi u svojim sredinama. Nego, nema veze, i to sam prećutao. 

Šta je bilo sa popunjenim i predatim pristupnicama, zaista ne znam. Naravno koliko nisam ništa znao ilustracije radi da demonstriram kroz 2012.godinu kada me pita stranački ,,kolega’’ : Branko tebe nema u bazi. 

,,Nisi član SNS?''

Ja odgovorim : Nisam!

Onda on meni zagonetno : Jaooo šta je bilo sa tvojom pristupnicom?

Ja njemu : Ti to najbolje znaš ! Hmmm ...

i tako, po potrebi, ili jesam ili nisam LAV (pardon, član)

Na neki volšeban način nisam  bio pozivan na nekako unutarstranačko glasanje krajem 2011.godine. Samim tim, bilo mi je onemogućeno da glasam ili da  se kandidujem. U centru Niša, gde sam živeo, živim i dan danas, naravno da bih svakog u niškom SNS pobedio, bolje reći potukao do nogu, ali eto bilo mi je onemogućeno. Tada sam shvatio da politika nije još uvek za mene.

Moji prijatelji?  Bilo je blagog razočarenja od strane mojih prijatelja. Ne u ostale ljude iz niškog SNS, nego baš u mene. Ja sam ih nagovarao na učlanjenje, pričao jedno, a desilo se nešto sasvim deseto. Zatim kreću prijateljske šaljive pričice tipa da sam ih  izvozao k’o didžej Spirko na sešnu... pa dosta smo mi igrali kako nam serviraš, ti li si nam didžej... na moju veliku sreću, samo iz tog razloga što znaju da sam u konkretnom slučaju bio nemoćan  izostale su posledice po naša prijateljstva. Od posledica ostalo je samo ’’didžej’’. Tako da sam i to morao da implementiram u svoje umetničko ime.

Zatim smo se zafrkavali na privatnim žurkama i još nekim manifestacijama, i kao ja sam tu nešto didžejisao..priđe mi cura neka na privatnoj žurci na Bulevaru dok sam puštao mjuzu i kaže: Molim te dižej Banozio nemoj više da puštaš muziku, zabolela me glava :D 

Moj odgovor : Srce, a tek kada bi znala kako lepo pevam po svadbama.

Na nagovor pravih prijatelja koji znaju da sam imao zaista problema sa pojedinim niškim nazovi ljudima iz SNS (neko bi pomislio da sam terminološki preterao, ali verujte da nisam) i sa drugima iz politike (NAROČITO SA interesnom ekipiciom IZ URS-a –blagi termin za opisati tu nekolicinu), rekoše ljudi, : Našali se, za šta su nego za šalu te društvene mreže.. praviš šalu na sopstveni račun, iritiraš one koje treba, to njih jako boli.. bolje to nego da ih bijemo.

Reče meni tako moj prijatelj Sale jednom prilikom, svaki post na fejsbuku potpiši sa ’’profesor Banozio, pa ne mož’ ti vodu nose’’. Na to se ja nadovežem, da dodam i ’’doktor’’. Sale kaže ,,ma dodaj i didžej’’, boli te uvo.

Dakle....

PROFESOR DOKTOR DIDŽEJ BANOZIO