REKVIJEM ZA RATNIKA Vs. BANOZIO

Bilo je pravo zadovoljstvo pročitati roman-prvenac, niškog autora, Bobana Vučkovića- ''REKVIJEM ZA RATNIKA'' .   

Povod za onlajn intervju nije samo nedavno izdati roman, koji definitivno predstavlja osveženje na tržištu, i prilično kazuje o autoru, te se može smatrati sastavnim delom ličnosti onoga koji ga je tvorio - Bobana Vučkovića. 

Boban je bio (a možda je i danas ) član Srpske napredne stranke. Neko bi se pitao kakve veze ima roman i SNS (isključivo mislim na Niš). Autor romana je jedan od mnogih članova kojima partijska knjižica  SNS u Nišu nije donela mnogo toga ''dobrog''. Pogled na prvu. Kao u književnosti, glavni junak tek u nekom trenutku počinje da živi san... Rekvijem, verovatno,  nikada ne bi ni nastao i, nikada ne bismo  saznali mnoge fantastične  sklonosti i umetnički dar novopečenog pisca , razne pojedinosti iz njegovog života i, da u zavisnosti od situacije  ,,  biti skrajnut'' može biti vrlo dobro . . Ipak, najbolje sami da se uverite da to nisu isprazne priče. Pročitajte delo. Loše stvari ... ima ih. Ne bih sada o tome. Na kraju, pobediće iskazana misao, ideja, vizija, pobediće ljudski kvalitet.. vreme pijavičara, lokalnih otimača današnjice, polako ali sigurno prolazi....

SLEDI INTERVJU

Autor si jednog odličnog romana, odakle ti inspiracija 

i šta je glavna poruka dela ?

Inspiracija je delimično pronađena kroz moj boravak na ratištima i radom u jedinicama Vojne policije, a delom u svim zbivanjima u proteklih 27 godina višestranačja. Glavna poruka bi možda bilo to da iako postoji pojedinačna želja za boljim, bez šireg konzenzusa i napora svih "normalnih" promene su nemoguće.

Koliki je stvarni značaj kulture nakon svih tragičnih 

dešavanja na ovim prostorima, na koja je negde naslonjena i radnja tvog prvenca ?

Kultura je vrlo važna i trebalo bi da svi mi koji smo u mogućnosti da se borimo za nju, Kroz kulturu čuvamo i svoj nacionalni identitet i raznovrsnost. Plašim se da generalizacijom moći u par medija nameće se u stvari nekultura i kič kao forma življenja i guši se tradicija, raznovrsnost, ideja. Nameću se pogrešne vrednosti oličene u rijaliti programima i kroz raznorazne Grand i Pink parade. Ubija se knjiga, pozorište, sva muzika koja nije na ova dva kanala.

Biti niški autor je u ovim uslovima ...

Biti niški pisac u ovim uslovima je strašno teško jer ne postoje reprezentativne izdavačke kuće u unutrašnjosti tako da smo svi primorani da svoje rukopise nosimo u Beograd, gde opet presuđuju komercijalni, a ne umetnički razlozi. Tu je krivica i NKC koji je prilično autističan po tom pitanju i uglavnom pažnju poklanja već sebi poznatim autorima, ili autorima koji sami obezbede novac za izdavanje knjige ne vodeći računa o realnom kvalitetu istih.

Niški pisci u funkciji turizma, moguća ili nemoguća misija ?

Moguće je staviti pisce u funkciju poboljšanja turističke ponude jer svi pisci imaju promocije širom Srbije, i ako bi se TON stavio u ulogu partnera lako bi se pored promocije knjiga mogla održati i promocija turističkih potencijala Niša. Postoji ideja na kojoj radimo da grupa niških autora organizuje u Nišu Festival ljubitelja fantastike i da se dovedu renomirani gosti, a zbog uspona popularnosti tog žanra ta dva dana u Niš bi došli gosti sa strane. Takav festival bi se mogao izvesti za 300 000 din. a ako želimo da to bude na višem nivou iznos bi se povećao. Inicijalni kontakti već postoje i razgovara se sa NKC, a šta će biti još uvek nismo sigurni jer smo za sada oslonjeni na njih jer možemo obezbediti deo sredstava, ali nikako ceo iznos.

Prvo što preporučiš gostima našeg grada ?

Nažalost pre nego što nešto preporučim prvo proverim da li je otvoreno u tom trenutku. Uvek volim da odvedem goste u tvrđavu, Ćele kulu i na Čegar. Nedostaje kvalitetno urađeno etno selo a imamo tako dobrih lokacija. Pogrešno je vezati se samo za kafanski turizam. Pored svih manifestacija nedostaje nam jak letnji rok festival i neka kosplej konvencija jer one trenutno privlače mnogo ljudi koji putuju u Beograd i Novi sad da bi videli.

Koliko piscima današnjice pomažu društvene mreže ?

Meni su dosta pomogle jer sam u procesu pisanja mogao kroz neke objave da ispipam puls publike, ali i da dođem do nekih faktografskih podataka. Takođe olakšavaju marketinšku promociju jer jednim klikom možeš doći do velikog broja ljudi i biti viđen tamo gde ne bi uz pomoć konvencionalnih medija uspeo. Feedback publike je jako važan jer nam rešava neke nedoumice u procesu stvaranja i ponekad nam da svež pogled na temu kojom se bavimo,

U predstavljanju čitaocima na marginama knjige, praviš otklon od politike, koji su razlozi ?

 Kao čovek koji je mnogo dao svojim angažovanjem u politici a napušten od strane onih sa kojima je stvarao, ali pojedine i stvorio osećam se loše jer sam na svom iskustvu osetio da nije bitno koliko radiš ako radiš za širu zajednicu a ne za pojedinca. Možda sam idealista, ali smatram da je moje angažovanje bilo usmereno na opšte dobro, nisam imao nikada rezervnu varijantu, nisam imao po tri posla i primanja, nisam za četiri godine mandata iskoristio čak ni godišnji odmor.pokrivao svojim radom nerad drugih, a oni ostali a ja pušten niz vodu. Zato je i taj otklon. Knjiga je jednostavno poruka njima"Evo i ovo znam i mogu da uradim, a vi ne možete ni ono što sam ja uradio." Sve je merljivo ako želimo da vidimo istinu.

Kako danas izgleda živeti u Nišu ?

Ma koliko voleo svoj grad i on za mene bio centar sveta u Nišu nedostaje energije, nedostaje volje da se bude bolje, sve je iscepkano, podeljeno na klanove. Niš je postao siv, zapušten, prljav. Kao roditelj sam zabrinut za bezbednost svoje dece u svetlu skorašnjih loših događaja. Potrebni su nam pored sređivanja infrastrukture i više kulturnih događaja, negde kroz agresivnu kampanju stvoriti svest kod sugrađana da nam dolaze turisti i koje su koristi od toga, Osmisliti događaje koji decu sklanjaju sa ulica i usmeravaju im energiju u nešto pozitivno.

Glavni lik tvog romana je Hašiman, koliko je prisutno ono što simbolizuje On u nama ?

Glavni lik simbolizuje sve ono što smo u jednom trenutku izgubili. Zbog egzistencije, ličnog uspeha, napredovanja postali smo zveri. Izgubio se moralni kompas društva i ljudi lako prelaze te crvene granice koje nikada ne bi trebalo preći. Plašim se da postajemo taoci i žrtve osvete "loših đaka". Moramo ponovo svi u sebi pronaći te granice i boriti se za njih. Moramo da prestanemo da više glasamo protiv nekog, već da glasamo za nekog ko može promeniti nešto.

BOBAN UVELIKO PIŠE NOVI ROMAN. JEDVA ČEKAM.