Prozva
me Milan Mitrović tada tako, i to mi ostade. U zadnje vreme dodatno interesovanje
izazivaju prefiksi ’’profesor’’ , ’’doktor’’ , ’’didžej’’. Lepo ukomponovano
sve to zajedno daje briljantno prof.dr didžej Banozio.
Kako je sve veći broj korisnika društvenih mreža, tako je
rasla i znatiželja mojih pratilaca sa kojima se ne poznajem u ril lajfu oko tog famoznog profesor dr dižej. Na
društvenim mrežama je izvitoperena realnost, te u tom smislu reših da si dodam
i REALNI (STVARNI).
Otkuda to
profesor?
Sledeća situacija dešava se u čuvenom niškom kafiću.
Otprilike nedelju dana posle famoznog skupa.. dolazim na poziv prijatelja na čuveno
,, espreso u dužoj sa dve kesice šećera i koka-kola’’, i upadam u sred rasprave
oko nekog sasvim tričavog problema oko nekog podneska. Čujem ja o čemu se radi,
i da skratim malo tu ispraznu pričicu : Čoveče, presaviješ tabak, lepo pošalješ
preporučeno Poštom i adresiraš na organ
koji treba to da primi’’... kad u tom trenutku tajac. Najednom moj prijatelj
ustade i reče : Koji si ti PROFESOR, jbt!
Malo kasnije na moje zaprepašćenje saznajem da su na tu
temu čak alarmirani brojni profesori, vajni teoretičari, i da je to problem
koji je bio maltene nerešiv..
Otkuda to doktor?
Ispred Privrednog suda u Nišu.. neka sporna situacija oko
potraživanja.. pravilo je trogodišnji rok zastarelosti za ugovore iz privrede.
Naiđem na kolegu, na blic pada dogovor da odemo u obližnji ,,advokatski’’ kafić
u blizini u to vreme zgrade Opštinskog suda (sada Osnovni sud u Nišu), on je imao
zakazano ročište zamolio me da mu pravim društvo, ročište je trajalo samo nekoliko
minuta, i pred ulaz u Privredni sud on mi priča o firmi za koju radi kako će da
puknu, neka velika kinta je u pitanju, ,,kolje’’ ih trogodišnji rok
zastarelosti, ispriča mi on o kojoj vrsti potraživanja je reč , ja rekoh pa
juče sam pročitao u Biltenu sudske prakse stav građanskog odeljenja da je reč o
opštem zastarnom roku (10 godina) koji se ima primeniti na tvoj slučaj i on se
toliko obradovao i od tada kada god me vidi, samo doktore, doktore..
A, Didžej (dj) ?
Priča kreće negde na prelazu 2009/10. Pozovem nekolicinu
prijatelja, pa počnem da ih molim da se učlane u SNS, da ovo više nema smisla
šta radi niški DS, nema ni logike.. oni, aj’ da mi učine, i tako krene, jedan,
po jedan, zatim njihovi prijatelji, prijatelji njihovih prijatelja, i tako
doguram ja do cifre od 200 potpisanih pristupnica za SNS i to uglavnom ljudi sa
Medijane do 2011. godine. Naravno, dešavanja koja su usledila su ih razočarala.
Većini tih ljudi gubi se svaki stranački trag. Nestali su iz baze ili nikada
nisu bili evidentirani kao naši članovi. Jedan deo njih koji jeste bio u bazi kasnije
nikada nije bio pozvan na neki od
sastanaka, na neku stranačku akciju, ili na bilo koji drugi način uključen u
stranački rad. Onda ja čujem na stranačkom sastanku (ako se ne varam bila je
2013ta ) – ,,Nemamo kadrove u Nišu.’’ Mislim se šta bre baronišete, 400 ljudi
sam vam doveo ( otprilike toliko do sredine 2013.godine ) da pokidaju stvari. Iz
svih profesija. Plus, što su dobri ljudi, uvaženi u svojim sredinama. Nego,
nema veze, i to sam prećutao.
Šta je bilo sa popunjenim i predatim pristupnicama,
zaista ne znam. Naravno koliko nisam ništa znao ilustracije radi da
demonstriram kroz 2012.godinu kada me pita stranački ,,kolega’’ : Branko tebe
nema u bazi.
,,Nisi član SNS?''
Ja odgovorim : Nisam!
Onda on meni zagonetno : Jaooo šta je bilo sa tvojom
pristupnicom?
Ja njemu : Ti to najbolje znaš ! Hmmm ...
i tako, po potrebi, ili jesam ili nisam LAV (pardon,
član)
Na neki volšeban način nisam bio pozivan na nekako unutarstranačko glasanje
krajem 2011.godine. Samim tim, bilo mi je onemogućeno da glasam ili da se kandidujem. U centru Niša, gde sam živeo,
živim i dan danas, naravno da bih svakog u niškom SNS pobedio, bolje reći potukao
do nogu, ali eto bilo mi je onemogućeno. Tada sam shvatio da politika nije još
uvek za mene.
Moji prijatelji? Bilo je blagog razočarenja od strane mojih
prijatelja. Ne u ostale ljude iz niškog SNS, nego baš u mene. Ja sam ih
nagovarao na učlanjenje, pričao jedno, a desilo se nešto sasvim deseto. Zatim
kreću prijateljske šaljive pričice tipa da sam ih izvozao k’o didžej Spirko na sešnu... pa
dosta smo mi igrali kako nam serviraš, ti li si nam didžej... na moju veliku
sreću, samo iz tog razloga što znaju da sam u konkretnom slučaju bio nemoćan izostale su posledice po naša prijateljstva.
Od posledica ostalo je samo ’’didžej’’. Tako da sam i to morao da implementiram
u svoje umetničko ime.
Zatim smo se zafrkavali na privatnim žurkama i još nekim
manifestacijama, i kao ja sam tu nešto didžejisao..priđe mi cura neka na
privatnoj žurci na Bulevaru dok sam puštao mjuzu i kaže: Molim te dižej Banozio
nemoj više da puštaš muziku, zabolela me glava :D
Moj odgovor : Srce, a tek
kada bi znala kako lepo pevam po svadbama.
Na nagovor pravih prijatelja koji znaju da sam
imao zaista problema sa pojedinim niškim nazovi ljudima iz SNS (neko bi
pomislio da sam terminološki preterao, ali verujte da nisam) i sa drugima iz
politike (NAROČITO SA interesnom ekipiciom IZ URS-a –blagi termin za opisati tu
nekolicinu), rekoše ljudi, : Našali se, za šta su nego za šalu te društvene
mreže.. praviš šalu na sopstveni račun, iritiraš one koje treba, to njih jako
boli.. bolje to nego da ih bijemo.
Reče meni tako moj prijatelj Sale jednom prilikom, svaki
post na fejsbuku potpiši sa ’’profesor Banozio, pa ne mož’ ti vodu nose’’. Na
to se ja nadovežem, da dodam i ’’doktor’’. Sale kaže ,,ma dodaj i didžej’’,
boli te uvo.
Dakle....
PROFESOR DOKTOR DIDŽEJ BANOZIO
Bilo to nekad. Vreme ti je da menjaš nadimke.
ОдговориИзбриши