''Online kafa'' sa Đukom

Vladimir Đukanović, član Predsedništva SNS,
narodni poslanik, autor emisija ''Kafa sa Đukom'',
 ''Dobro jutro sa Đukom''

Bez dlake na jeziku u skupštinskoj Sali, u emisiji koju vodi, u Srpskoj naprednoj stranci.. redovno i bez kompromisa i hvalospeva o stranačkim kolegama, bez kompromisa u žestokoj   verbalnoj borbi protiv lažima opsednutih kvazi opozicionara..Teško je rečima opisati Vladimira Đukanovića. Iskren u politici i u navijanju za Zvezdu. 

Gnuša se parodije, smatra da joj mesto nije u politici. Nedavno je napisao i 

objavio fantastičan tekst koji se bavi zloupotrebamadruštvenih mreža u političke svrhe. Između Vladimira i mene postoje neverovatne sličnosti. Ipak oko parodije, mišljenja nam se razilaze. Npr. pre izvesnog vremena naš premijer je ugostio zvaničnike jedne strane države. Ja ‘’nakačim’’ fotke sa prijema, na kojima premijer Vučić zajedno sa preslatkim devojčicama i dečacima odevenim  u narodnu nošnju dočekuju ino zvaničnike, uz simbole srpske tradicije – pogaču i so. Šta se dešava? U inbox mi nakon te fotografije  pristižu poruke #BanozioPederu sa jasnim aluzijama na čuveno #VucicuPederu…razmišljam ja tako..dođem vam ja i do zaključka..čekajte bre, znamo se.. imao sam više devojaka od svih vas optužitelja zajedno, prema muškarcima nikada nisam imao afinitete što je opštepoznato u Nišu, a za vas optužitelje više nisam siguran …ne vele naši stari džaba : Napad je najbolja odbrana.. dakle, ostaje sumnja da optužitelji koji mnogo ‘’viču’’ Banozio pederu ne kriju možda neke tamne detalje njihovih ličnosti..

Elem, prodiskutovao sam sa Đukom o nekim temama. Mislim da će svima biti jako interesantni njegovi odgovori.

      Primetio sam da si jedan od retkih poslanika koji poseduje personalni blog koji priznaću vrlo rado čitam. Da li ih plaše te stvari, da li su nevešti u pisanju, ili nešto sasvim deseto..?

Da budem iskren, mislim da je u pitanju nedovoljno poznavanje novih sredstava komunikacije sa gradjanima. Svakako, ima i toga da nije svako vičan pisanju, odnosno, ne možete od svakog očekivati da je dovoljno kadar da napiše tekst. Pisanje zahteva mnogo toga. Najpre da ono što je srž sažmete u nekoliko rečenica, a da to bude zanimljivo narodu. Da je svako za to sposoban, svi bi bili novinari. Kako god, blog je odlična stvar, jer tu ste sami sebi urednik i uvek možete makar jednom delu javnosti da date na uvid šta radite, kakvi su vam stavovi, da demantujete određene laži, itd.

      Definitivno si najnapadaniji narodni poslanik Srpske napredne stranke u dnevnoj štampi, kome pripisuješ zasluge za to ?

Ne znam da li je to baš zaista tako, ali definitivno je da kod određenog dela javnosti izazivam negativna osećanja, jer nisam sklon kompromisima po pitanju nacionalne ideje. Meni su moja otadžbina I porodica na prvom mestu I po tom pitanju kompromisa nema. Zato i smetam ovoj Soroš eliti, jer njima propagiranje nacionalnih I tradicionalnih vrednosti zvuči anahrono. Da budem iskren, vrlo sam ponosan kada me oni napadaju. To je najbolji znak da sam nešto dobro uradio I dođe mi kao odlikovanje.

     Koliko ti prisustvo i aktivnosti na društvenim mrežama pomažu u odbrani od neosnovanih napada?

Dosta mi pomaže, jer imam mogućnost da demantujem gluposti i laži koje se o meni fabrikuju. Nisam sklon da ćutim i da preko izrečenih laži pređem tek tako. Neretko dobijam savete od prijatelja I članova porodice da se manem demantija, ali uvek imam u glavi da ako nešto ne demantujem da će kod naroda se ta laž o meni usvojiti. Znate, meni možete da pripišete da sam ružan, debeo, plahovit, živčan, da mi pišete da sam moler, mada sam to ja smislio na svoj račun, da mi cenite nivo obrazovanja, mada sam sa svakim spreman da se u tome merimo, ali nikada neću dozvoliti da mi neko pripiše da sam nešto ukrao. To je najgora moguća uvreda I na taj način ne dozvoljavam da mi bilo ko kalja obraz. Za tu uvredu, kao I kada bi mi neko na porodicu krenuo, spreman sam I da se potučem. Obraz je iznad svega.

        U tvojim nastupima, kako za skupštinskom govornicom, tako i u emisiji koju vodiš primećuje se duh profesionalizma, i iskrenost koja je davno izgubljena vrednost u politici. Možda je takav pristup poguban u današnje vreme ?

U mojim emisijama se trudim da budem što otvoreniji. Da primam udarce, ali I da ih zadajem. Moja emisija je koncipirana da ja namećem svoj stav I kod mene nema foliranja sa pričom o tzv.nezavisnom novinarstvu. Svi znaju čiji sam poslanik, a ko smatra da ono što ja pričam nije uredu, neka povede polemiku samnom, neće biti problema. Oni koji bi da vređaju I koji bi da zagovaraju bilo kakve secesionističke ideje u mojoj emisiji nisu dobrodošli I takvima ne dozvoljavam da u njoj učestvuju.

      Šta bi ti predložio kolegama poslanicima, kako i na koji način da se u najvišem domu bore za sredine iz kojih potiču?

Tako što će konstantno u vidu pisanog obraćanja, odnosno poslaničkog pitanja, slati dopise nadležnim ministarstvima u kojima će izlagati probleme iz njihove sredine, a koje bi Vlada u skladu sa njenim nadležnostima mogla da reši. To je vid pritiska koji poslanici mogu da izvrše na resorna ministarstva.

    Marketinški stručnjaci ocenjuju kampanju #MojaSrbija jednom od najuspešnijih u Srbiji, tvoje viđenje?

Mogu da se složim sa tim da je ona zaista bila odlična. Generalno, problem naše omladine je taj što vrlo slabo poznaje svoju zemlju. Mislim da je akcija fenomenalna I dajem joj punu podršku.

    Baš zbog toga što se vraća poverenje stranaca u Srbiju, rast turističke tražnje i potrošnje, ne čini li ti se da pojedine organizacije svojim tendencioznim delovanjem mogu uticati i na to da se Srbija ponovo vrati u period 2009, 10 ?

Da, svakako da mogu i mislim da im je to cilj. Ako vi stalno ogovarate sopstvenu zemlju po inostranstvu kako u njoj vlada diktatura, pa ko će onda doći da poseti takvu zemlju. Dok je Soroš elita vladala Srbijom, šta smo nudili strancima? Splavove, hedonizam, provod, priču o lakim devojkama I sl. To je bila ponuda za Srbiju. Niko nije ponudio naše planine, sela, manastire, rimska nalazišta. Srbija je zemlja koja je druga na svetu po broju rimskih lokaliteta. Ko se potrudio da na osnovu toga privuče turiste? Srbija je zemlja u kojoj se nalazi jedan od najstarijih sakralnih objekata kao što je Studenica. Da li je to neko pokušao da objasni strancima? Vidim da se stvari sada značajno pomeraju i raduje me to.

     Ne znam da li si znao da Niš beleži nikada bolje rezultate u turizmu..

Vala I zaslužio je. U Nišu gde god da zakopate ašov naćićete nešto iz rimskog perioda. Van pameti je da turizam nije ranije živnuo u Nišu. Grad koji se nalazi na putu ka Grčkoj I Bugarskoj, bukvalno na raskrsnici civilizacija, nije imao turizam. Van pameti.

      Koje su ti prve asocijacije kada ti neko u razgovoru pomene Niš, a da nisu vezane za politiku?

 Na Radnički Iz Niša i sjajne asove koje je taj klub kroz istoriju dao srpskom fudbalu.

    Obojica navijamo za Zvezdu. Srpski klupski fudbal je u teškoj krizi. Ima li nade, rešenja ?

Samo ukoliko dođe do privatizacije. Sve ostalo je laganje i zavaravanje.

      Poruka mojim sugrađanima, najdražim Nišlijama.. 

Živnuće jug. Bez njega se ne može.

Vladimiru Đukanoviću dugujemo jedno veliko hvala (moje kolege i ja, nas četvorica, jedan trenutno radi kao advokat, jedan uspešno završio Pravosudnu akademiju-uskoro sudija, jedan pravnik u Naisusu, moja malenkost trenutno zaposlena kao pravnik u Upravi za finansije). Prvo tv gostovanje po stupanju na dužnost tadašnjeg ministra Selakovića (2012.god.)bilo je u Đukinoj emisiji. Na samom kraju emisije Đuka  na našu molbu postalja  pitanje ministru pravde o iznosu upisnine u imenik AKS. Ta emisija je ustalasala javnost I pitanje je dobilo od tog trenutka na značaju. Javili su se i online portali, tv Prva koja ubrzo pravi prilog, zatim  jedan po jedan pravnik.. nakupilo nas se više stotina u toj borbi. Ustavni sud Srbije je pokrenuo postupak i utvrđena je diskriminacija. Nakon toga, AKS donosi novu Odluku, upisnina je smanjena sa 5000 na 4000 evra. Diskriminacija je i  dalje na snazi. Podsetimo se višemesečne obustave rada advokata 2 godine kasnije (2014.god.). Isti ti koji su počinili diskriminaciju u jednom slučaju, u drugom su tvrdili da su diskriminisani.