Moja nova online žrtva je Žarko Ptiček. Apsolutno jedan od najpoznatijih online pravnika(ne računajući mene-naravno, šalim se). Koristeći Twitter i LinkedIn, primetio sam da njegove benefite, pravnici, ili jako malo koriste, ili ne koriste uopšte. Za mene je nastupilo osveženje, pre nekih 4,5 godina, kada sam sa jednog od 6,7 fake naloga(eto priznajem) koje sam u tom trenutku vodio na Twitter-u, spazio nick @ptiki ,, non omnia possumus omnes'' - Ne možemo svi sve
SLEDI INTERVJU
Banozio : Pre svega, pitao bih te za IT u oblasti prava, nekako se na to gleda, naročito među nama pravnicima kao na taboo temu, ili nešto mistično..?
 |
| Žarko Ptiček, poznatiji kao ekspert za ,,online pravno'' |
celosti, odvija elektronskim putem. Gotovo svaka grana prava može imati svoju IT komponentu. Čak i porodično pravo, gde se, primerice radi, pravo deteta da održava lični odnos sa roditeljem sa kojim ne živi, iz člana 61. Porodičnog zakona, može odvijati elektronskim putem, uspostavljanjem audio-vizuelne veze. Upliv informacionih tehnologija u pravo je tačno onoliki koji je njihov upliv u svakodnevni život.
Banozio : Društvene mreže koliko mogu biti od pomoći pravnicima?
@ptiki : Pozitivne i negativne strane koje društvene mreže mogu da imaju se na pravnike ne očituju na nekakav drugačiji način. Ne postoje specifičnosti društvenih mreža koje pogoduju samo pravnicima, tako da se svi efekti društvenih mogu osetiti i u drugim profesijama. Činjenica je da nas društvene mreže istovremeno i zbližavaju i razdvajaju, ali veoma ubrzavaju kontakt između osoba, a samim tim i društvenu dinamiku. Laiku je na dohvat ruke gotovo neograničen broj pravnih mišljenja postavljanjem samo jednog tvita ili fejsbuk statusa. Takođe, pravnicima su daleko jasnije i bliže pravne radnje koje sprovode, recimo neki organi uprave. Dobar primer za to je kada se korisnik društvene mreže žali da mu u nekoj opštini nisu priznali e-banking uplatu, ili su zahtevali dodatnu dokumentaciju za promenu ličnog statusa ili ostvarivanja socijalne pomoći. Pravnicima društvene mreže, kao i svima drugima, mogu biti oruđe u ostvarivanju sopstvenih esnafskih prava i medijske prisutnosti, kao što je to bio slučaj sa, upravo okončanim, protestom advokata.
Banozio : Koji bi bili tvoji saveti - na koji način danas koristiti internet ?
@ptiki : Internet treba koristiti kao da vas svi sve vreme gledaju šta radite. E-mail poruke koje šaljete tretirajte kao razglednice. Ne očekujte trunku privatnosti ukoliko ste prosečan korisnik. Takođe, očekujte da će sve kompanije sa kojima stupate u kontakt putem interneta, ili putem njihovih na internetu baziranih servisa, skupljati sve moguće podatke o vama. Prvenstveno lične, a onda i takozvane meta-podatke. Ponašajte se kao da ste na ulici, s tim da su oko vas svi prolaznici opremljeni kamerama kojima vas snimaju iz svih mogućih uglova i upoređuju snimke.
Takođe, nemojte praviti bilo kakvu razliku između off-line i on-line ponašanja. Sve što radite na internetu može imati, i najčešće ima, veoma realne posledice u stvarnom životu.
Koristite internet kao alat, kao sredstvo za ostvarenje vaših životnih ciljeva. Naravno, pre korišćenja svakog alata, dobro bi bilo pročitati uputstvo za njegovu upotrebu.
Banozio : Da li pravo može pomoći turizam naše zemlje (poslovni, investicioni, ruralni, city break..) ?
@ptiki : Pravo, u svojoj regulatornoj funkciji, može kreirati, osnaživati, ali i oslabiti ekonomiju u celosti, ali i njene pojedine delove. Onaj ko misli da se obala reke ili turistička atrakcija pravom ne može učiniti privlačnija za turiste, varaju se. Iako na prvi pogled to tako ne izgleda, rečna obala je takva kakva je, ali, ako donesete propise iz oblasti ekologije, šumarstva i vodoprivrede, i striktno ih se pridržavate, možete videti da će ta ista obala biti zelenija, uređenija, bez smeća i slično, a samim tim i privlačnija turistima. Isto važi i za seoski turizam. Smatram da Srbija treba da iskoristi svoj potencijal ekološkog i seoskog turizma koji ima zbog izostanka idustrijalizacije određenih područja. Ako se omogući vlasnicima seoskih domaćinstava da na jednostavan način prijave gosta, bez nepotrebne birokratije, stvoriće se mogućnost da takav oblik turizma poprimi više posetilaca.
Sa druge strane, kao i za bilo koju drugu delatnost, ukoliko su propisi takvi, oni svojom birokratskom rukom mogu ugušiti i na dnu držati bilo koju privrednu aktivnost.
Banozio : Tvoje mišljenje o Nišu, Nišlijama ?
@ptiki : Nedostaje mi BizBuzz konferencija. To je bio prvi put da sam, u neformalnom kafanskom razgovoru, ispričao anegdotu o "zakonu o fotokopiranju". Srećom je to bilo u Nišu, koji je tada sakupio ljude iz cele naše zemlje.
Banozio : Šta Niš treba da ,,gurne'' u prvi plan kako bi se izbrendirao, da ti pomognem (hrana, zene, spomenici..)
@ptiki : Nacionalnu kuhinju, naravno. Ono šta biste mogli da isturite u prvi plan i da budete po tome prepoznatljivi bi moglo da bude odustvo politikanstva. Znam, sva naseljenja mesta su preplavljenja time, ali meni bi bilo zadovoljstvo da barem negde postoji mogućnost da se ljudi bave svojim poslom, a ne politikom.
Banozio : Kako pravnici mogu pomoći političkoj internet kampanji ?
@ptiki : Iskreno, ne vidim da je političarima u ovoj zemlji potrebna bilo koja vrsta pomoći, osim eventualno medicinske. Šalu na stranu, pravnici bi mogli da svojim znanjem urede da se sve političke kampanje, uključujući i one koje se odvijaju putem interneta, obavljaju u skladu sa zakonima kojima je propisano ponašanje za vreme političkih kampanja. Zaista bih voleo da vidim bar jedan primer neke veće političke partije da za vreme kampanje poštuje zakone. Dok se to ne desi, voleo bih da vidim da je bar neko od učesnika u političkom životu kažnjen zbog kršenja zakona. Pravnici bi mogli u tome da pomognu.
Banozio : Blog, Blogovi?
@ptiki : Blog je ljudsko pravo, koje je državljanima Republike Srbije zajemčeno članom 46. Ustava, a zaštitćeno Zakonom o autorskom i srodnim pravima. Kao pravnik, mogu samo da promovišem prava koja su nam data. Blogovi neće uništiti tradicionalne elektronske medije, ali će u kriznim siutacijama, poput volšebnog nestajanja pojedinih tekstova, predstavljati štit od svakog ko pokuša da ograniči zajemčena prava. U tome vidim njihovu snagu.
Banozio : Interesuje me tvoj stav o #novaenergija i sličnim dešavanjima?
@ptiki : Količina znanja i veština koje se razmene na takvim konferencijama, značajno doprinose porastu internet zajednice, kako u brojnosti, tako i u snazi. Društvene mreže nikako ne mogu da zamene ljudski kontakt, a to je upravo ono što nam ovakve konferencije donose. Ne znam koliko se tridesetprva po redu CCC konferencija u Hamburgu sa 13.000 posetilaca može nazvati sličnom, ali i ona je u početku imala nekoliko desetina i stotina posetilaca. Ono što smatram izuzetno bitnim je osećaj da se zajednici iz koje potičeš i koja te je podigla u bilo kom smislu, mora vratiti to što je uloženo. To se upravo dešava na ovakvim konferencijama. Ja sam svaki put kada sam bio pozvan, celokupno svoje iskustvo iz neke pravne oblasti prezentovao svim zainteresovanima. Oni koji na te konferencije gledaju kao na "rasadnik klijenata" ne znaju ništa o prirodi ljudskog i društvenog napretka. Do ut des što bi rekli stari Latini. I danas važi.
Banozio : Značaj PayPal-a sa pravnog aspekta ?
@ptiki : Postoji jedna jedina rečenica koju je obljavila Narodna Banka Srbije koja sublimira sve pravno što se može reći povodom ovog, i sličnih servisa: "Takođe, ukazivano je i na to da odgovornost za eventualnu naplatu u devizama između rezidenata korišćenjem servisa institucije elektronskog novca neće snositi PayPal, već rezidenti koji učestvuju u takvoj transakciji."
NBS je jedini kočničar primene ovog servisa jer nije u stanju da, u skladu sa svojim zakonskim prerogativima vlasti, OMOGUĆI njegovu upotrebu u celosti. Ne ulazeći u bilo koje razloge koje NBS misli da ima, njena osnovna funkcija je da rezidentima, dakle svim građanima i firmama registrovanim na teritoriji Republike Srbije, omogući makar onoliko monetarnih prava i sloboda koliko ih građani drugih civilizovanih zemalja imaju.
Kako NBS ovo nije u stanju ili ne želi da uradi, to se uništava potencijal razvoja domaćih firmi i domaćeg preduzetništva. Znate, nije isto da li PayPal imate 10 godina ili 10 meseci, i koliko privrednih šansi ste propustili za sav taj period.
Poseban slučaj je što NBS efikasno koči nastanak domaćih servisa platnog prometa. Znam barem 5 kompanija koje bi uložile novac u tako nešto, ali im je poslovanje, jednostavno onemogućeno.
Postoji istraživanje koje je dalo podatak da bi se u narednih godinu dana otvorilo 150.000 radnih mesta u Srbiji, ukoliko bi se ukolonile prepreke koje postavljaju NBS, Carina i Pošta.
Banozio : Kako gledaš na pljuvanje po netu putem online portala, komentara na neku vest, i koje to pravne konsekvence nosi sa sobom ?
@ptiki : Moja sloboda je ograničena tvojim pravima. Kako se interakcije među ljudima sve više odvijaju elektronskim putem, pre svega potrebno je povećati broj stručnjaka koji se tim interakcijama bave. Nisam za uvođenje nekakve "Internet policije" nego za pojačavanje ljudstva u Odeljenju za visokotehnološki kriminal, koje ne samo da goni po službenoj dužnosti učinioce krivičnih dela, već je po zakonu i obavezno da pruža pomoć u otkrivanju učinilaca onih dela koja se gone po privatnoj krivičnoj tužbi, za dela kao što su uvreda i iznošenje ličnih i porodičnih prilika.
Pravne konsekvence su jasno određene zakonskim propisima, ali one često izostaju zbog sveopšteg stanja sudstva u našoj zemlji.
Ovom prilikom bih istakao da je mnogo jednostavnije utvrditi delo uvrede koje se desilo pisanim putem, na nekoj društvenoj mreži, nego isto to delo učinjeno u kafanskom razgovoru. Priroda interneta je takva da svaka radnja iza sebe ostavlja ne samo trag, već po svojoj pravnoj prirodi predstavlja dokaz. Ukoliko vređanje putem interneta može da ima svoju dobru stranu, onda bi to bila upravo ova: instant dokazivost.
Nisam saglasan sa Ptikijem u vezi NBS u nekim delovim, ali za kraj, izdvajam, jedno jako interesantno predavanje Žarka Ptičeka na E-Trgovina iz 2012.godine. Po meni neke od tema koje predavanje obrađuje su i dan danas aktuelne, možda u mnogo većoj meri nego što bi smelo.
PRAVO JE SVUDA OKO NAS. ŠTO JEDNOSTAVNIJE TO BOLJE I DA JE SKLADU SA SAVREMENIM TRENDOVIMA
