Pravna pitanja i odgovori - Jelena Žarić

Za danas sam izdvojio 2 pitanja. Pravo da Vam kažem, sve ste zahtevniji, pa ću se i u narednom periodu truditi, da obezbedim što više kvalitetnih online sagovornika. Sve u nadi da ćete biti zadovoljni i da ćete znati to i da cenite. Zato sam pozvao u pomoć Jelenu Žarić.

1.Pitanje : Imam sa suprugom jako loše odnose. Ponekada dolazi do psihičkog nasilja. Jednostavno ne želim da trpim više torturu. U toku braka sam kupila parama stan, koji se vodi na suprugovo ime, šta mi predlažete? Da li mogu da zadržim taj stan, jer želja mi je da se razvedemo? J.C. Niš

Jelena Žarić

Odgovor na ovo pitanje zavisi od odgovora na mnoga pitanja koja se odnose na konkretan slučaj. Kako imamo malo podataka o konkretnom slučaju, sa sigurnošću se može govoriti samo o razvodu.

Naime, kako postoje dva moguća načina za razvod braka – sporazumni razvod braka i razvod po tužbi, koji su regulisani Porodičnim zakonom, članovima 40. i 41., na taj način se moze rešiti i problem stana. Ukoliko su supružnici voljni da se dogovore i sporazumno se razvedu, pa samim tim naprave i sporazum o deobi zajedničke imovine, onda ne postoji problem ukoliko suprug prizna da je stan vaš. Kako, međutim, do dogovora u slučajevima razvoda braka vrlo često ne dođe, problem stana će se rešavati ili u okviru brakorazvodne parnice ili će se prvo završiti razvod, a u posebnom parničnom postupku će se rešavati problem stana. U toj fazi su jako bitni odgovori na mnoga pitanja, na primer od čijih para je stan kupljen, zbog čega se stan vodi na suprugovo ime, da li je to novac koji ste vi lično dobili na poklon ili ste ga dobili na poklon zajedno sa suprugom ili ste ga zaradili u toku trajanja bračne zajednice itd, itd. Pored toga, imate mogućnost da „kupite vreme“ ukoliko imate maloletno dete/decu, jer vam zakon daje mogućnost da do punoletstva deteta ostanete u stanu supružnika čiji je stan, pod uslovom da nemate gde drugde da živite sa detetom. Pravo stanovanja - habitatio je regulisano članom 194. Porodičnog zakona: st.1. Dete i roditelj koji vrsi roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu ciji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrsi roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu. st.2. Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. st.3. Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog roditelja. U svakom slučaju, u toku parničnog postupka će se izvoditi dokazi saslušanjem stranaka, svedoka i ostali dokazi koji bi bili neophodni da se dokaže da ste stan kupili vi.

2.Pitanje : imao sam problem na magistralnom putu nedavno, jedna životinja je naglo istrčala i bez obzira što sam vozio dozvoljenom brzinom, udario sam u nju kolima. Vozilo mi je osigurano kod Dunava, imam standardnu polisu, a vlasnik životinje traži da mu naknadim štetu, bez obzira što mislim da nisam kriv. Da li sam u pravu? I da li vlasnik životinje ima pravo na naknadu i ko u toj situciji snosi odgvornost? V.S. Niš

Na osnovu informacija koje ste pružili, a shodno članu 42. ZOOBS “Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja”, može sa zaključiti da ste se kretali magistralnim putem poštujući saobraćajne propise, te da žvotinja koja je istračala na put predstavlja izvanrednu okolnost koju niste mogli da predvidite, a kako niste postupali sa grubom nepažnjom, vozili u alkoholisanom stanju ili namerno izazvali nezgodu, Vi niste odgovorni za nju. 

Naprotiv, vlasnik životinje bi mogao da odgovara i bio bi u obavezi na vam nadoknadi štetu na vozilu koju ste kritičnom prilikom pretrpeli ako se ispostavi da nije vodio računa o njoj, te da se usled njegovog propusta ona našla na putu, a što je regulisano Zakonom o obligacionim odnosima, delom Odgovornost za štetu od opasne stvari i opasne delatnosti. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, u ovom slučaju vlasnik životinje, jer je kao poseban slučaj objektivne odgovornosti predviđena odgovornost za životinje, i to bilo da je životinja kod njega ili je zalutala ili pobegla. 

Budući da ne posedujete kasko osiguranje, već osnovno obavezno osiguranje od autoodgovornosti koje pokriva samo štetu koju Vi kao vlasnik vozila pričinite trećim licima, Vi namate pravo niti mogućnost da pretrpljenu štetu naplatite od osiguravajuće kuće, tako da vam jedino preostaje da podnesete tužbu sudu i u parničnom postupku protiv vlasnika životinje utvrdite njegovu odgovornost, a onda se od njega i naplatite.

Ovo je samo karatak odgovor zasnovan na ono malo informacija koje ste nam dali, za detaljniju analizu potrebno je još podataka, poput zapisnika o uviđaju saobraćajne nezgode i izjava  svedoka.

Naravno, ne bi trebalo isključiti i mogućnost da odgovara i preduzeće koje se bavi održavanjem puteva, kao ni mogućnost da ukoliko je bilo predviđeno da postoji na tom delu puta i zaštitna ograda, pa je uklonjena neovlašćeno aktivnošću trećeg (lopov) da odgovara i to lice.

O autorki odgovora: 

Ona je najbolji pokazatelj da: Pametna, lepa , mlada, obrazovana žena može biti uspešna u svom pravničkom pozivu.. Kukaju neki da manjka žena u politici. Eh, moje dame kada bi se ugledale  u većoj meri na Jelenu, dakle, sa malo više hrabrosti svet je Vaš...Blago stranci čiji je član ( član je Srpske napredne stranke). Divna osoba, sa višegodišnjim iskustvom u advokaturi. Da su žene jako nezgodni igrači na pravnom frontu, najbolji primer  je upravo ONA. Kada treba, neviđen retoričar, plenila je sudnicama na zadovoljstvo svojih klijenata..morala je zamrznuti status advokata, ali je advokatura širom otvorenih vrata čeka da  joj se vrati. Trenutno obavlja funkciju Zamenika sekretara skupštine Grada Niša.

PRAVNIČKE DILEME

Velika mi je čast kada otvorim mail box i vidim da je  prepun Vaših pitanja, koja mi skoro svakodnevno šaljete. Ovo je uvertira u početak realizacije jednog online projekta koji ne bih da otkrivam u potpunosti, ali za koji bih želeo da zaseni sve ostale internet pojave sličnog karaktera. Kasni se, ali... Na dobrom smo putu.

Koja pitanja ste postavili, koja sam izdvojio za današnje odgovore:

1) Kako se vrši veštačenje krivičnog dela ucena? 

2) Da li se može smatrati zaštitom svog poseda od neovlašćenog uznemiravanja( čovek je došao kamionom na imanje mog dede i istovario beo mal i nekakvu konstrukciju)sledeća situacija: ja sam  zbog hitnosti pomerio konstrukciju  i džakove pa je usled te moje radnje došlo do štete na toj konstrukciji, a nestalo je i par džakova? U policiji su mi rekli da me može goniti lice koje je dovezlo sporni materijal za krivično delo samovlašća, da li je to tačno? 

3) Postala sam akcionar jednog preduzeća, imam određeni broj akcija, pa kako se do sada nisam susretala sa akcionarstvom, a nisam imala pravo ni na besplatne akcije, interesuje me koja su moja prava kao akcionara?

Važna napomena: Odgovori na postavljena pitanja imaju za cilj pojašnjenje pojedinih zakonskih odredaba i kao takvi imaju isključivo informativni karakter i ni u kom slučaju ne predstavljaju pravni savet. Za konkretnu pravnu pomoć i pravni savet, potrebno je obratiti se predstavnicima advokature ili službi za pružanje besplatne pravne pomoći, koji su jedino nadležni za pružanje ove vrste pomoći.






            Odgovor piše: Filip Mirić, dipl.pravnik i doktorand na Pravnom fakultetu u Nišu na smeru za   krivičnopravne nauke

    

P: Kako se vrši veštačenje krivičnog dela ucena? Jelena P. - Niš

Facebook profil Filipa Mirića

Filip Mirić

O:  Krivično delo ucene vrši onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist zapreti drugom da će protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi njihovoj časti ili ugledu škodilo i time ga prinudi da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine za šta će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (čl.215 Krivičnog zakonika, "Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009 i 111/2009, u daljem tekstu: KZ). Specifičnost ovog krivičnog dela jeste upravo u pretnji upućenoj drugom licu da će se protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi njihovoj časti ili ugledu škodilo i time ga prinudi da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Najčešće je reč o podacima iz privatnog života, a za postojanje ovog krivičnog dela nije od značaja da li su izneti podaci tačni ili ne. Usmerenost pretnje na imovinu oštećenog lica, dovodi do toga da je ovo krivično delo svrstano u grupu krivičnih dela protiv imovine, a ne recimo protiv časti i ugleda. Kvalifikovani oblici ovog krivičnog dela postoje u slučaju kada je pribavljena imovinska korist veća od 450.000 dinara, 1.500.000 dinara odnosno kada je ucena izvršena od strane kriminalne grupe ili organizovane kriminalne grupe, za koje oblike su predviđene i znatno strožije kazne.

U skladu sa čl. 113. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 70/2001 i 68/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 - dr. zakon, 49/2007, 20/2009 - dr. zakon i 72/2009, u daljem tekstu: ZKP), veštačenje se određuje kad za utvrđivanje ili ocenu neke važne činjenice treba pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem.

Budući da se iz sadržine pitanja ne može zaključiti koja bi se sporna činjenica trebalo utvrđivati veštačenjem, u daljem tekstu će biti objašnjeni neki od mogućih slučajeva primene veštačenja kod krivičnog dela ucene. Moguće je, recimo, da je ucena izvršena pismenim putem, kada može biti sporno ko je autor spornog pismena, a u cilju utvrđivanja ove pravno relevantne činjenice potrebno je angažovati veštaka grafoskopije i grafologije. Takođe, moguće je da ucena bude izvršena i verbalnim putem i tada je često potrebno da se izvrši veštačenje glasa i spornog fonetskog zapisa (fonetsko veštačenje) u posebno za to opremljenim labaratorijama. Ovo su samo neki od mogućih slučajeva veštačenja u slučaju krivičnog dela ucene. Primera ima zaista mnogo, a o kom će se veštačenju raditi u konkretnom slučaju odlučuje sud posebnom naredbom.

P: Da li se može smatrati zaštitom svog poseda od neovlašćenog uznemiravanja( čovek je došao kamionom na imanje mog dede i istovario beo mal i nekakvu konstrukciju)sledeća situacija: ja sam  zbog hitnosti pomerio konstrukciju  i džakove pa je usled te moje radnje došlo do štete na toj konstrukciji, a nestalo je i par džakova? U policiji su mi rekli da me može goniti lice koje je dovezlo sporni materijal za krivično delo samovlašća, da li je to tačno? - D.P. - Niš

O: Krivično delo samovlašća vrši onaj ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada i on će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine (čl.330. st.1. KZ). Ako je kivično delo izvršeno na štetu građana, gonjenje dr preduzima po privatnoj tužbi (čl.330.st.3.KZ). U konkretnom slučaju, prema činjeničnom stanju koje ste naveli u pitanju, bi se moglo raditi o krivičnom delu samovlašća ukoliko ste imali mogućnosti da na neki drugi način uklonite sporni materijal (pozivom policije ili drugih nadležnih službi), a to niste učinili. Ukoliko, takva mogućnost objektivno nije postojala, moglo bi se raditi o slučaju dozvoljene samopomoći. Konačno, važno je istaći da konačnu odluku o tome da li je u konkretnom slučaju izvršeno krivično delo samovlašća ili neko drugo, donosi sud nakon sprovedenog zakonom utvrđenog postupka i ocene svih dokaza.    

Odgovor piše: Marko Jovanović, dipl.pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, zaposlen na poslovima rukovodioca pr.službe  u  AD ''Južna Morava'' u rest.

 P: Postala sam akcionar jednog preduzeća, imam određeni broj akcija, pa kako se do sada nisam susretala sa akcionarstvom, a nisam imala pravo ni na besplatne akcije, interesuje me koja su moja prava kao akcionara? Snežana D. - Niš

Marko Jovanović

O:Akcionarska društva su danas dominantan oblik organizacije preduzeća u svetu a ljudi odlučuju da ulažu svoj novac u akcionarska društva kako zbog ograničene odgovornosti (jer odgovaraju samo do vrednosti kupljenih akcija), tako i zbog profesionalnog rukovodstva koje najčešće upravlja društvom. Vama kao akcionaru najbitnije su dve grupe prava: pravo da učestvujete u skupštini akcionara (po hijerarhiji najvišem organu u društvu) i naravno pravo na dividendu.

Skupština se ne bira, nema određeno vreme trajanja mandata i ne može se raspustiti. Skupštini možete ali ne morate prisustvovati. Kao akcionar imate pravo da glasate na sednicama, raspravljate o pitanjima na dnevnom redu, podnosite predloge i dr. Mnoga akcionarska društva danas koriste mogućnost koju  im pruža zakon da predvide minimalan broj akcija koje akcionar mora imati da bi lično učestvovao u radu skupštine (ne veći od 0,1 % ukupnog broja akcija) i na taj način onemogućili manjinske akcionare i u samom učestvovanju u radu skupštine. Ukoliko je ovo predviđeno statutom Vašeg AD, a nemate dovoljan broj akcija za učestvovanje u radu skupštine, ovo pravo ipak možete ostvariti tako što ćete se udružiti sa drugim manjinskim akcionarima preko zajedničkog punomoćnika.

Pravo na dividendu je pravo akcionara na „udeo u godišnjoj dobiti društva“ a ukoliko Vaše društvo izuzetno dobro posluje možete čak dobiti i međudividendu. Iako retkost, u Srbiji nisu nezabeleženi ovakvi slučajevi, ali realnost danas je da društva koja ostvaruju velike profite često ne dele ni dividendu akcionarima. Klasičan primer je svima poznat „Soko Štark“ koji prema izveštaju za 2011. godinu ima neraspoređenu dobit od oko 2,7 milijardi dinara a nije podelio dividendu akcionarima. Ovo se pravda stavom da je neraspoređena dobit namenjena daljem razvoju kompanije kao i da zakon ne nalaže isplatu dividende već odluku o tome donosi skupština društva (u kojoj se odluke donose većinom glasova), u skladu sa poslovnim planovima.

U načelu svi akcionari, i mali i veliki(većinski i manjinski), pred zakonom su jednaki i trebalo bi da se tretiraju na isti način ali ova tanka linija često bude pregažena pa se manjinski akcionari udružuju i traže načine da se izbore za svoja prava. Ukoliko Vas interesuje nešto više na temu akcija i akcionarskih društava i želite još informacija, možete početi sa Zakonom o privrednim društvima. Sa druge strane možete iskoristiti još jedno od svojih prava koje kao akcionar imate „pravo raspolaganja akcijama“ te ih prodati na berzi ili pokloniti nekome.

Banozio o autorima  odgovora: 

  



        o Filipu Miriću : Veliki čovek, borac, prijatelj. Fenomenalan pravnik. Osoba koja prenosi svoje bogato znanje studentima, koji treba da budu prezadovoljni što su u takvoj mogućnosti. Od njega treba učiti i treba mu se diviti. Srpska pravna nauka je bogatija za vrhunskog pravnika, za koga mogu slobodno reći : NEMA MU RAVNOG u Srbiji. Lično, ponosim se činjenicom što ga poznajem. To je NAŠ FIĆICA, iz milošte kako ga zovemo.

  o Marku Jovanoviću : šta o njemu da kažem? Pristrasan ću biti, ali ajde koju reč reda radi. Rukovodilac pravne službe u privrednom društvu ''Južna Morava'' ad u restrukturiranju. Prijatelj i jako dobar momak. Ne interesuju ga društvene mreže, ali kompjuter smatra svojim nezaobilaznom alatom  za  današnji pravnički poziv i ne razdvaja se od Androida i laptopa, jako posvećen poslu,  briljira u kompleksnim statusnim sporovima i onim VEZANIM za hipoteke, radne odnose, svojinskim, državinskim..Pošteno i dokazano-mogu da se oslonim na njega u bilo kom trenutku.